iz istoimene zbirke pesama 9. Starogrčki okviri polako umiru Aristotel je ćutao o Dorcima kao što su mnogo toga Pitagoreni učenici prećutali o izvorima njegovih teorema Mesec svojim kretanjem uokviruje zemlju ekologija njenu kulturu disanja Van Gog sve što je žuto u hemiji Podsvest nad njima Svima na koje se odnosi: nad svim pretočenim u [...]
SUDIONIŠTVO Plavokosa nasmiješena djeca poziraju za medije žilavog magijskog komunizma. Sa citylighta smijem se u lice sebi koji se godinama nastanjujem u pjesničkom graditeljskom čudu. Iza dobro osvijetljenih prozora srca nuklearnih centrala udebljala su mi jezik kojim brišem prašinu sa stakla. SAVRŠENA OPASNOST Godinama osamljen uz cestu na ispranom jumbo plakatu ne mogu biti posve [...]
*** 007 liči na ostarelog ovna popravlja svoju šminku na retrovizoru plavog kadilaka muče ga bubrezi i uvek na suncu kao da mu nešto zvecka u kolenu ali njegov revolver radi kao i ranije upravo na drevnom arheološkom nalazištu tera cigančiće sa stubova zli profesor karling sunča svoje male oči kraj bazena u svojoj vili [...]
Iz ciklusa “U aorti mog srca” Poema o meni Nisam posednuta! Nikako. Od mene ljudi nema zašto da se boje potpuno sam neutro-violentna Ja imam dve šake na šakama pet prstiju Svi prsti su moji to je naučno dokazivo Neke stvari kada se spoznaju kada se prepoznaju kada se odmah pribeleže postaju pravna akta Ja [...]
OTVARAM DUŠU U ime svih Koje sam voljela prije tebe, u ime svih Koje ću voljeti nakon tebe, Tebi otvaram dušu, Gospode – kao ljubičica usamljena na livadi, koju trava skriva od vjetrova. Drijen me skriva od bezazlenih očiju djeteta koje me voli. Oblaci me skrivaju da se u meni uspavaju ljepote. U ime svega [...]
Pesma “Za Kaju” je poslednja napisana pesma Srbe Mitrovića (1931-2007), dovršena početkom 2007. Pesmu “Svetlosna obala” Kajoko Jamasaki je napisala u nizu posvetnih pesama kojima je ispratila svog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika. Pesme su objavljene u okviru In memoriam bloka “Letopisa Matice srpske” za jul-avgust 2007. SVETLOSNA OBALA Na čaršavu od latica trešanja sediš, kao [...]
Iz knjige “Ako vidiš”; Budućnost; Novi Sad, 2007. СМС ЉУБАВ ‘И када бих пала рецимо, до земље би се наживела’. ЈУТРО ПОСЛЕ Миришем надреалистичко цвеће Постмодерни пас лаје у дворишту Хиперреализам у саобраћају Суматраистичка кафа и кроасан А њена барокна рука А њена барокна рука А њена барокна рука То је више од ренесансе. ПИСМО [...]
КИШA Просула се по крововима, клизи низ црепове, потопиће нам башту, киша са рукама давитеља. Бирам стару барку, у њу пакујем сав иметак – нешто мало песама, пенкало и цигарете. Уздам се у интуицију прамца домишљатијег од насртљиве воде. Чујем, све је гласније радовање свиња: из блата им њушке расту! ПОЗОРИШТЕ Упамтио сам талас који [...]
ЗЛАТОКОСА Месец побеже пред кукуриком, као прапорци, лавежи ми закачише пету. Узнемирио сам косом мирис магнолија док сумњиво и лако корачам кроз башту. Али не диже се ноћ и зрикавци моје кораке скривају свирком. Сенке су мој плашт. Златокоса, Златокоса, пусти низ прозор своју златну косу… Не устручавам се пред пролећем да газим опале трешње. [...]
Dosegnem li vrh života Dotako sam dno bezdana. Pomračina uvek obavija Svaki stepenik uspinjanja. Miris truda u smrad znoja; Danas prvi, sutra poslednji, Korenje uporno izniče Iz sveg ljudskog posejanja. Večito sam, oslonjen o pad. Nudi nam se samo magla. Preda mnom grob, iza bespuća trag, Uzmem li bogatstvo uzeo sam prah.