iz istoimene zbirke pesama

9.
Starogrčki okviri polako umiru
Aristotel je ćutao o Dorcima kao što su mnogo
toga Pitagoreni učenici prećutali o izvorima
njegovih teorema
Mesec svojim kretanjem uokviruje zemlju
ekologija njenu kulturu disanja
Van Gog sve što je žuto u hemiji
Podsvest nad njima Svima na koje se odnosi:
nad svim pretočenim u nagađanja
okviru dodala okvir iz samo svojih razloga
označavanja
U kojima se [...]

SUDIONIŠTVO

Plavokosa nasmiješena djeca
poziraju za medije
žilavog magijskog komunizma.
Sa citylighta smijem se u lice sebi
koji se godinama nastanjujem
u pjesničkom graditeljskom čudu.
Iza dobro osvijetljenih prozora
srca nuklearnih centrala
udebljala su mi jezik
kojim brišem prašinu sa stakla.

SAVRŠENA OPASNOST

Godinama osamljen uz cestu
na ispranom jumbo plakatu
ne mogu biti posve siguran
da li se to baš meni dešava.
Opet si mi podmetnuo
jezik za vješanje
izvan ograde mitskog [...]

***

007 liči na ostarelog ovna
popravlja svoju šminku na retrovizoru plavog kadilaka
muče ga bubrezi i uvek na suncu kao da mu nešto zvecka u kolenu
ali njegov revolver radi kao i ranije
upravo na drevnom arheološkom nalazištu tera cigančiće sa stubova
zli profesor karling sunča svoje male oči kraj bazena
u svojoj vili sa 37 spavaćih soba
njegova mačka u bikiniju [...]

Iz ciklusa “U aorti mog srca”

Poema o meni

Nisam posednuta!
Nikako.
Od mene
ljudi nema zašto da se boje
potpuno sam
neutro-violentna
Ja imam dve šake
na šakama pet prstiju
Svi prsti su moji
to je
naučno dokazivo
Neke stvari kada se spoznaju
kada se prepoznaju
kada se odmah pribeleže
postaju pravna akta
Ja nikad ne mogu da stanem
Jednom kad krenem
krenula sam uzastopnim koracima
i svaki je uzastop sledećeg
Ja imam dve zenice
i [...]

OTVARAM DUŠU

U ime svih
Koje sam voljela prije tebe, u ime svih
Koje ću voljeti nakon tebe,
Tebi otvaram dušu,
Gospode – kao ljubičica usamljena na livadi,
koju trava skriva od vjetrova.
Drijen me skriva od bezazlenih očiju djeteta koje me voli.
Oblaci me skrivaju da se u meni uspavaju ljepote.
U ime svega
Sto sam sanjala prije tebe,
U ime svega
Sto ću sanjati poslije [...]

Pesma “Za Kaju” je poslednja napisana pesma Srbe Mitrovića (1931-2007), dovršena početkom 2007. Pesmu “Svetlosna obala” Kajoko Jamasaki je napisala u nizu posvetnih pesama kojima je ispratila svog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika. Pesme su objavljene u okviru In memoriam bloka “Letopisa Matice srpske” za jul-avgust 2007.

SVETLOSNA OBALA

Na čaršavu od latica trešanja sediš,
kao sedamnaestogodišnjak koji
još ne [...]

Iz knjige “Ako vidiš”; Budućnost; Novi Sad, 2007.

СМС ЉУБАВ

‘И када бих пала
рецимо,
до земље би се
наживела’.

ЈУТРО ПОСЛЕ

Миришем надреалистичко цвеће
Постмодерни пас лаје у дворишту
Хиперреализам у саобраћају
Суматраистичка кафа и кроасан
А њена барокна рука
А њена барокна рука
А њена барокна рука
То је више од ренесансе.

ПИСМО 213.

У соби 213
Смо покушали да дознамо
Шта ће овако малом хотелу
Тако ћошкасти број
И да [...]

КИШA

Просула се по крововима,
клизи низ црепове,
потопиће нам башту,
киша
са рукама давитеља.
Бирам стару барку,
у њу пакујем сав иметак –
нешто мало песама, пенкало и цигарете.
Уздам се у интуицију прамца
домишљатијег од насртљиве воде.
Чујем,
све је гласније радовање свиња:
из блата им
њушке расту!

ПОЗОРИШТЕ

Упамтио сам талас
који је однео мрежу
пуну ситне рибе.
Упамтио сам то небо
над Дунавом,
модро као масница
на оку јуноше.
И страх просут
пред олтар цркве,
несан [...]

ЗЛАТОКОСА

Месец побеже пред кукуриком,
као прапорци, лавежи ми закачише пету.
Узнемирио сам косом мирис магнолија
док сумњиво и лако корачам кроз башту.
Али не диже се ноћ
и зрикавци моје кораке скривају свирком.
Сенке су мој плашт.
Златокоса, Златокоса,
пусти низ прозор своју златну косу…
Не устручавам се пред пролећем
да газим опале трешње.
Та крв и ја, бестелесно, плутамо ка теби.
Запалио сам вечерас све, чујеш [...]

Dosegnem li vrh života
Dotako sam dno bezdana.
Pomračina uvek obavija
Svaki stepenik uspinjanja.
Miris truda u smrad znoja;
Danas prvi, sutra poslednji,
Korenje uporno izniče
Iz sveg ljudskog posejanja.
Večito sam, oslonjen o pad.
Nudi nam se samo magla.
Preda mnom grob, iza bespuća trag,
Uzmem li bogatstvo uzeo sam prah.