HLADNOĆA
Na pozornici svetskoj,
oči, prazne analize vode.
Stvari počinju da nam sude;
ubijamo agon vlastite slobode
Postvarujmo! I ja sam postvaren, i ti, i oni.
Hladne su naše misli:
tehničke i nedostatne,nedovoljne,
višeg smisla gladne
Bodljikavom žicom individuume ogradimo;
Privatio est motus inteligentiae.
U svom virtuelnom svetu priviđamo se sebi,
naš divno stojeći atomizam presvetli
Usamljeni čovek po zimi će da jurca.
Put dovek’ nepoznat.
Ništa bogovi, niti lumen [...]

NIJE  SMEŠNO
Onda Bog,
ušuškao
oblake
po bradi, umesto
jastuka namestio
beli oblak, krenuo
da odmori
Dobro.
Bogami ima toga.
Velika su dela tvoja,
ali, Bože,
de, kaži mi,
šta si radio
pre stvaranja sveta,
motajući se oko stubova
prestola, pitala prepredena
luda.
Nije smešno,
zidao sam bedeme pakla
i kovao kazane i kotlove
za one koji će postavljati
takva pitanja,

i pomilovao ludicu
po čuturici.
Igrajući po mapama,
skakućući iz
sveta u svet
luda odgovorila:
hajde, čiča, ne izmišljaj
PO  BLAGOJ  MARIJI
Sa [...]

Mediji
Na Rajhstagu se vijori
crven barjak proletera
na sve strane Berlin gori
(slika foto-amatera)
Međ’ crncima k’o sneg bela
uniforma je maršala
pokraj njega svita cela
(sekvenca iz kino žurnala)
Iz knjižare hicem prostim
u kabrioletu pogođen efektno
prve dame uflekan kostim
(u TV prenosu, direktno)
Berlinskog zida pad
Sadamove mere kaznene
u Africi beda i glad
(putem satelitske razmene)
Ratovi, poplave, cunami
nesreće širom sveta
za sve krivi smo sami
(posredstvom interneta)
Paklena pomorandža
Istina [...]

Bardovi pera
Šetkaju bardovi pera
na skupu poezije
u mnoštvu dama
što još uvek sveščice
kriju u dokolenici -
- biraju najlepšu …
Žure da obećaju
da pomognu
da promovišu.
Žure da otkinu
još jedno parče
dok je još sveža
dok je još mlada
dok još veruje da je pesnikinja,
dok ne odustane
Žure da joj presude
u samačkom stanu
da je u slavu
srpskog stiha
tu na kauču sveznalcu
na licu mesta
na svoje milosrđe nataknu.
Dok [...]

1
Vidim kuća je napuštena
niko ne živi ovde već dugo.
Gledam preko kapije
u dvorištu jabuka zri u samoći.
2
Čitavog jutra ubijam muve.
Oružje je strašno: muvopič!
Čitavog jutra tražim razlog
da prestanem…
3
Slika je osvećena
i visi u crkvi…
Možda je inspiracija
sišla na krilima?
Možda je ovo mesto
u posebnoj milosti?
Možda je služavka
jedini savršen model?
4
Šljiva moja nema oči
ali znam da me gleda.
Slomiće je prevelik rod!
Molimo…
5
Zašto čovek [...]

(Iz zbirke “Ubica zečeva” (Art Print, Banja Luka, 2008.), nagrađene Brankovom nagradom za najbolju prvu pesničku knjigu autora do 29 godina.
Prikaz knjige možete pročitati ovde.)

davanje
daj mi blagost
u ovaj nevin čas
dok te dodirujem
dok nas ostavljam
popodnevna suza
mama se vraća sa posla
i u kesi nosi kafu i plazmu
i kaže jeste li ručali
i kaže je li sestra otišla u [...]

BUJANJE
Reči će procvetati da će Nebo dosezati
i neće biti tog mraza koji će moći da ih sputa
Reči će očvrsnuti
I tako snažne i samonikle
pronosiće se urbanim i ruralnim
Jasne i razumljive
Nezadržive u cvatu
A mi ćemo ih negovati i brati
i hraniti rečima
Počećemo da ličimo na reči
i zvaćemo se po rečima
Vreme ćemo njima meriti
i lečiti se rečima.
TEK JE PROLOG
Ova [...]

ŠETNJA
1.
Devojke su ljubav davale po starom,
samo nju je jednom ljubilo i drvo!
Ja pogledom skrenuh sred šumnoga parka
na stazu gde ruke sve kroče sa parom.
To mora da sanjam, mislio sam prvo;
a staro je deblo namignulo. Varka?
Kad ga ona stegnu, u blizini, žarom.
2.
Provi po senci idu da se maze.
Tamo se ka nebu reke drže rukom,
a prašnjavi Mesec [...]

Ljubav
Napisala je da
nije mogla doći
i da joj je uistinu žao,
te da je plakala cijele noći.
Napisao sam
V-O-L-I -M-T-E
Sedam slova u sedam sms poruka.
A ona da uvijek plače kad ima pms
i da, i ona misli da voli mene.
Mati
Mati. Umjesto, da ode do prodavnice
I kupi rizle  posljednje grame
duhana motala je u decembru.
Pucketanje zadnjeg lista kucnog kalendara
i prigušeni hihot [...]

KO NIJE GREŠAN…
Kamen koji misli
progovara padom
u vodu.
Ostaje da
plovi,
ne tone.
Koncentrični krugovi
talasa
čuvaju ga od iskušenja
samodopadnosti.
OVČAR
Na livadi pasu zvezde.
I da njih nije tišina bi
gorka na travci bila
ispisana.
Neoslepljen kamen
preti da zaboravi svoj
početak.
Iz zvuka u zvuk
pretvoreno stado dotiče
da bi se setio.
Na drugoj strani vetar
priča frulu.
Kamen kamuje.
PROMETEJ
Prikovani za stenu
vlastite taštine
proklinjemo vatru
koja raskrinkava
u ljubav prema ljudima
prerušeno samoljublje.
Uzalud dozivamo Had
neumeća.
Orao savesti
kljuje nam utrobu.
BLESAK [...]