ČISTA NULA Imam pesmu – čista nula! Trabunjanje, sricanje, reč i reč u zavadi. Imam pesmu čista nula. Naopaki poetski izraz bacam u alavi Dunav. Pravopisne greške zavitlam u mračne haustore. Polumrtvu metaforu puštam niz Ulicu Francusku. Anemičnu pesničku sliku kačim na banderu, da se smeši podočnjakom. Imam pesmu čista nula, raspoređenu po uglovima. Ište [...]

CINIK Mentalna mašina Ljudi sa margina Smeje mi se čoban Globalnoga stada, Gledam te u oči Ti mi šalješ signal, Gušim se u grlu Ne dišem za sada. Prognanik parade Ubica balade Cinik okruženja Kudi svoje pleme, Zarobljenik misli Rana za realnost, Traži svoje mesto U pogrešno vreme. Mentalna mašina Ljudi sa margina Crtaju po [...]

Kad smo postali vjerovanje, po prvi put sumnja je rožnata izraslina straha savijena prema naprijed kandža nesigurnosti prvog doskoka strah od letenja željenih misli i amputirana nada razumjevanju u kombinaciji s ljubomorom pejorativ je u životarenju neprilagođenih * * * i pričam ti priču dok pjevaš mi pjesmu isti naglasak imamo u idiličnoj zvučnosti stilskog [...]

Iz rukopisa zbirke pesama “Metafizički strojevi”. VRIJEME U KOJEM SEBE NE LAŽEM U godinama sam kada zavodljiva praznina ekrana budi prve osjećaje straha. Previše je onih koje sam ponekad sa zavišću volio umrlo zvjezdanom smrću pod težinom oslobođenja. Pod njihovim sjenama množe se lišajevi na pločnicima. Otkriven marketingom novog Evanđelja gasim mržnju u pepeljari. Ružni [...]

XV Pišem ti sotto il chiostro, sa trpeze gde sir miriše na visove, vino na plitko, optičeno more, a glasovi što nasrću u moj sluh – na venetski govor trske. U sveći sagoreva jedan san što je plamteo na drugom mestu, u drugom gradu, i nova se budi misao: da je život Cavalluccio, tegljač šljunkare [...]

Kiša pada samo kad je oblačno Ovo je muzika neba ovo je muzika neba ovo je muzika neba sa kišom koja plače padaju naša nadanja sa kišom, zlatnom kišom srebrnog ljudskog stradanja, sa kišom po kojoj šetamo mokrih kosa i vilica sa kišom, purpurnom kišom kamenih, plavih ulica sa kišom, beskrajnim morem otrovne ljudske pohlepe [...]

Foto: Markt-Huter DOK NIŠTA NE IZGLEDA ISTO Nastavljam da pišem nastavljam da budem Niko dok ništa ne izgleda isto što znači još gore je odustajanja su odlučnija i radosnija i to je već nešto nastavljam da pišem ni za koga jedino je takvo pisanje moj siguran teret jedino takvo ono je moj doprinos zverstvima sveta [...]

  „ Ali gde je stvarima izvor, tu im je i uvir po nužnosti….Jer jedni drugoj daju pravdu i naknadu zbog svoje nepravičnosti po presudi vremena” Anaksimandar ……. Suve su ruke koje se drže o prozor dlanovi ne ostavljaju trag nigde straha Gde je nestalo pamćenje koje je držalo dalje od iskoraka Ili samo navika [...]

PRIČA radimo i lik do mene mi govori neku priču o nasleđenoj kući i o tome šta je planirao da uradi sa njom kad bude imao decu. sve to loše deluje na mene misli mi krenu u tom pravcu, postajem depresivan a posao je sam po sebi dovoljno težak ali nastavljam da radim i mislim [...]

Niko kao ti Možeš zamisliti jutro Koje dolazi uvijek poslije tebe Na prstima ljepljivo I plavo Dugo si čekala Odbrojavala svaki Pokret moj i tren Koji će odlepiti od prozor Koji se Vidi Sam zatvara Neću moći Otvoriti svoju dušu Svoje ruke spustiti Teret odbaciti Lako Možeš ako hoćeš Zamisliti jutro Ali i ne moraš [...]