ČISTA NULA
Imam pesmu – čista nula!
Trabunjanje, sricanje, reč i reč
u zavadi.
Imam pesmu čista nula.
Naopaki poetski izraz
bacam u alavi Dunav.
Pravopisne greške zavitlam
u mračne haustore.
Polumrtvu metaforu puštam
niz Ulicu Francusku.
Anemičnu pesničku sliku
kačim na banderu,
da se smeši podočnjakom.
Imam pesmu čista nula,
raspoređenu po uglovima.
Ište dinar za klin-čorbu!
SRCE MAHMUDA DERVIŠA
Da li je to, odista, bilo srce
čoveka,
pitam lekare hjustonske bolnice
koji su operisali
Mahmuda [...]

CINIK
Mentalna mašina
Ljudi sa margina
Smeje mi se čoban
Globalnoga stada,
Gledam te u oči
Ti mi šalješ signal,
Gušim se u grlu
Ne dišem za sada.
Prognanik parade
Ubica balade
Cinik okruženja
Kudi svoje pleme,
Zarobljenik misli
Rana za realnost,
Traži svoje mesto
U pogrešno vreme.
Mentalna mašina
Ljudi sa margina
Crtaju po pesku
Svemirsko rešenje,
Glasovi su mrtvi
Živa je tišina,
Mrak u punoj službi
Guta osvetljenje.
ŠAMAR
Divno izobilje
Psihičko nasilje
Ljubav iz duše
Trauma dan;
Noć u lutanju
Govor u ćutanju
Hod [...]

Kad smo postali vjerovanje, po prvi put
sumnja je
rožnata izraslina straha
savijena prema naprijed
kandža nesigurnosti
prvog doskoka
strah od letenja
željenih misli i
amputirana nada
razumjevanju
u kombinaciji
s ljubomorom
pejorativ je
u životarenju
neprilagođenih
* * *
i pričam ti priču
dok pjevaš mi pjesmu
isti naglasak imamo
u idiličnoj zvučnosti
stilskog sklada
sumnje nas zaobilaze
dok glavu nježno
naslanjam na tvoje grudi
naše nježne godine
izranjaju iz naprslina
vremenskih otrježnjenja
taktilno komuniciramo
i među nama nema
izvlačenja pogrešnog korijena
iz podastrtih [...]

Iz rukopisa zbirke pesama “Metafizički strojevi”.
VRIJEME U KOJEM SEBE NE LAŽEM
U godinama sam kada
zavodljiva praznina ekrana
budi prve osjećaje straha.
Previše je onih koje sam
ponekad sa zavišću volio
umrlo zvjezdanom smrću
pod težinom oslobođenja.
Pod njihovim sjenama
množe se lišajevi na pločnicima.
Otkriven marketingom
novog Evanđelja
gasim mržnju u pepeljari.
Ružni ravnodušni apostol
vraćam se svom početku
nehajno za sobom prosipajući
sve svoje razdjevičene ljubavi.
One sjaje u sabranim [...]

XV
Pišem ti sotto il chiostro, sa trpeze
gde sir miriše na visove, vino na plitko,
optičeno more, a glasovi što nasrću
u moj sluh – na venetski govor trske.
U sveći sagoreva jedan san što je plamteo
na drugom mestu, u drugom gradu, i nova se
budi misao: da je život Cavalluccio, tegljač
šljunkare u Veneciji, a da žlezdano njegovo
razdoblje sliči [...]

Kiša pada samo kad je oblačno
Ovo je muzika neba
ovo je muzika neba
ovo je muzika neba
sa kišom koja plače padaju naša nadanja
sa kišom, zlatnom kišom srebrnog ljudskog stradanja,
sa kišom po kojoj šetamo mokrih kosa i vilica
sa kišom, purpurnom kišom kamenih, plavih ulica
sa kišom, beskrajnim morem otrovne ljudske pohlepe
sa kišom, što koči naše prirodno tople pokrete
sa kišom, [...]

Foto: Markt-Huter

DOK NIŠTA NE IZGLEDA ISTO
Nastavljam da pišem
nastavljam da budem Niko
dok ništa ne izgleda isto
što znači još gore je
odustajanja su odlučnija i radosnija
i to je već nešto
nastavljam da pišem ni za koga
jedino je takvo pisanje moj
siguran teret
jedino takvo
ono je moj doprinos
zverstvima sveta
nežnim ubijanjima
uvek bezrazložnim
kad god zaboravim da
ništa drugo i nije traženo
niti očekivano
ali za to su [...]

 
„ Ali gde je stvarima izvor, tu im je
i uvir po nužnosti….Jer jedni drugoj
daju pravdu i naknadu zbog svoje
nepravičnosti po presudi vremena”
Anaksimandar
…….
Suve su ruke koje se drže o prozor
dlanovi ne ostavljaju trag nigde straha
Gde je nestalo pamćenje koje je držalo
dalje od iskoraka
Ili samo navika žene da polira
lice u staklu
Taj stariji postupak fotošopa
koji s uspehom retušira [...]

PRIČA
radimo i lik do mene
mi govori
neku priču o
nasleđenoj kući
i o tome šta je planirao
da uradi sa njom
kad bude
imao decu.
sve to loše deluje na
mene
misli mi krenu u tom
pravcu, postajem depresivan
a posao je sam po
sebi dovoljno težak
ali nastavljam da radim i mislim
o tome
a on i dalje
brblja o kućama, imanjima, provodima,
izvesnoj budućnosti.
pravim se da slušam
i skidam
blok po blok
sa [...]

Niko kao ti
Možeš zamisliti jutro
Koje dolazi uvijek poslije tebe
Na prstima ljepljivo
I plavo
Dugo si čekala
Odbrojavala svaki
Pokret moj i tren
Koji će odlepiti od prozor
Koji se
Vidi
Sam zatvara
Neću moći
Otvoriti svoju dušu
Svoje ruke spustiti
Teret odbaciti
Lako
Možeš ako hoćeš
Zamisliti jutro
Ali i ne moraš
Ja sam još
Uvijek tu
Slika
Posječeno šiblje
Pokošena trava
Nemoćna štrči
Stidna
Uzdah
Lovca
Bez milosti
Njuši krv
Lovac i srna
Škiljim prema suncu
Sram me nadrasta
A trava nemoćna
Srnu da sakrije
Posječeno
Pkošeno
Pokidao
Traje
Oluja
Vjetar
Divljak ruši
Prazne [...]