XV
Pišem ti sotto il chiostro, sa trpeze
gde sir miriše na visove, vino na plitko,
optičeno more, a glasovi što nasrću
u moj sluh – na venetski govor trske.
U sveći sagoreva jedan san što je plamteo
na drugom mestu, u drugom gradu, i nova se
budi misao: da je život Cavalluccio, tegljač
šljunkare u Veneciji, a da žlezdano njegovo
razdoblje sliči [...]
Kiša pada samo kad je oblačno
Ovo je muzika neba
ovo je muzika neba
ovo je muzika neba
sa kišom koja plače padaju naša nadanja
sa kišom, zlatnom kišom srebrnog ljudskog stradanja,
sa kišom po kojoj šetamo mokrih kosa i vilica
sa kišom, purpurnom kišom kamenih, plavih ulica
sa kišom, beskrajnim morem otrovne ljudske pohlepe
sa kišom, što koči naše prirodno tople pokrete
sa kišom, [...]
Foto: Markt-Huter
DOK NIŠTA NE IZGLEDA ISTO
Nastavljam da pišem
nastavljam da budem Niko
dok ništa ne izgleda isto
što znači još gore je
odustajanja su odlučnija i radosnija
i to je već nešto
nastavljam da pišem ni za koga
jedino je takvo pisanje moj
siguran teret
jedino takvo
ono je moj doprinos
zverstvima sveta
nežnim ubijanjima
uvek bezrazložnim
kad god zaboravim da
ništa drugo i nije traženo
niti očekivano
ali za to su [...]
„ Ali gde je stvarima izvor, tu im je
i uvir po nužnosti….Jer jedni drugoj
daju pravdu i naknadu zbog svoje
nepravičnosti po presudi vremena”
Anaksimandar
…….
Suve su ruke koje se drže o prozor
dlanovi ne ostavljaju trag nigde straha
Gde je nestalo pamćenje koje je držalo
dalje od iskoraka
Ili samo navika žene da polira
lice u staklu
Taj stariji postupak fotošopa
koji s uspehom retušira [...]
PRIČA
radimo i lik do mene
mi govori
neku priču o
nasleđenoj kući
i o tome šta je planirao
da uradi sa njom
kad bude
imao decu.
sve to loše deluje na
mene
misli mi krenu u tom
pravcu, postajem depresivan
a posao je sam po
sebi dovoljno težak
ali nastavljam da radim i mislim
o tome
a on i dalje
brblja o kućama, imanjima, provodima,
izvesnoj budućnosti.
pravim se da slušam
i skidam
blok po blok
sa [...]
Niko kao ti
Možeš zamisliti jutro
Koje dolazi uvijek poslije tebe
Na prstima ljepljivo
I plavo
Dugo si čekala
Odbrojavala svaki
Pokret moj i tren
Koji će odlepiti od prozor
Koji se
Vidi
Sam zatvara
Neću moći
Otvoriti svoju dušu
Svoje ruke spustiti
Teret odbaciti
Lako
Možeš ako hoćeš
Zamisliti jutro
Ali i ne moraš
Ja sam još
Uvijek tu
Slika
Posječeno šiblje
Pokošena trava
Nemoćna štrči
Stidna
Uzdah
Lovca
Bez milosti
Njuši krv
Lovac i srna
Škiljim prema suncu
Sram me nadrasta
A trava nemoćna
Srnu da sakrije
Posječeno
Pkošeno
Pokidao
Traje
Oluja
Vjetar
Divljak ruši
Prazne [...]
HLADNOĆA
Na pozornici svetskoj,
oči, prazne analize vode.
Stvari počinju da nam sude;
ubijamo agon vlastite slobode
Postvarujmo! I ja sam postvaren, i ti, i oni.
Hladne su naše misli:
tehničke i nedostatne,nedovoljne,
višeg smisla gladne
Bodljikavom žicom individuume ogradimo;
Privatio est motus inteligentiae.
U svom virtuelnom svetu priviđamo se sebi,
naš divno stojeći atomizam presvetli
Usamljeni čovek po zimi će da jurca.
Put dovek’ nepoznat.
Ništa bogovi, niti lumen [...]
NIJE SMEŠNO
Onda Bog,
ušuškao
oblake
po bradi, umesto
jastuka namestio
beli oblak, krenuo
da odmori
Dobro.
Bogami ima toga.
Velika su dela tvoja,
ali, Bože,
de, kaži mi,
šta si radio
pre stvaranja sveta,
motajući se oko stubova
prestola, pitala prepredena
luda.
Nije smešno,
zidao sam bedeme pakla
i kovao kazane i kotlove
za one koji će postavljati
takva pitanja,
i pomilovao ludicu
po čuturici.
Igrajući po mapama,
skakućući iz
sveta u svet
luda odgovorila:
hajde, čiča, ne izmišljaj
PO BLAGOJ MARIJI
Sa [...]
Mediji
Na Rajhstagu se vijori
crven barjak proletera
na sve strane Berlin gori
(slika foto-amatera)
Međ’ crncima k’o sneg bela
uniforma je maršala
pokraj njega svita cela
(sekvenca iz kino žurnala)
Iz knjižare hicem prostim
u kabrioletu pogođen efektno
prve dame uflekan kostim
(u TV prenosu, direktno)
Berlinskog zida pad
Sadamove mere kaznene
u Africi beda i glad
(putem satelitske razmene)
Ratovi, poplave, cunami
nesreće širom sveta
za sve krivi smo sami
(posredstvom interneta)
Paklena pomorandža
Istina [...]
Bardovi pera
Šetkaju bardovi pera
na skupu poezije
u mnoštvu dama
što još uvek sveščice
kriju u dokolenici -
- biraju najlepšu …
Žure da obećaju
da pomognu
da promovišu.
Žure da otkinu
još jedno parče
dok je još sveža
dok je još mlada
dok još veruje da je pesnikinja,
dok ne odustane
Žure da joj presude
u samačkom stanu
da je u slavu
srpskog stiha
tu na kauču sveznalcu
na licu mesta
na svoje milosrđe nataknu.
Dok [...]
