Narastajuća lična i kolektivna teskoba buja u novim Simonovićevim stihovima u životnu potrebu za iskazivanjem, saopštavanjem, komunikacijom, ali i rezignirajuću želju za odjavljivanjem iz takvog, nespokojnog života i teskobom opsednute poezije. (…) Simonović u “Odjavama” vodi osobeni dijalog sa svojim pesništvom, što u slučaju ovog pesnika znači sa najintimnijim menama sopstvenog bića. I onda kada [...]

Svoju prvu knjigu pesama Dragana Brdarić (Novi Sad, 1982) “zaradila” je kao pobednica 23. Festivala “Dani poezije” u Zaječaru. U pogovoru knjizi, Dragan Bošković ocenuje da
Svet Igre za decu grada predstavlja se kao nehumani ili posthumani urbani milje u kojem i subjekt, i stvarnost, i poezija postoje samo kao trzaji nekada davno celovitih entiteta. (…) [...]

Izbor pesama Normana Makejga (1910-1996) prevodilac Dušan Puvačić je priredio za štampu još 1991, za pesnikovog života. Sticajem različitih okolnosti, knjiga je objavljena tek 2008, sada sa još šest pesama iz Makejgove zaostavštine.
Izdavač, beogradski Arhipelag, ovim rečima preporučuje knjigu čitaocu:
Izabrane pesme najvažnijeg škotskog pesnika XX veka i jednog od najvažnijih modernih britanskih pesnika uopšte. Makejgove [...]

Kajoko Jamasaki, profesor japanologije na Filološkom fakultetu u Beogradu, prevodi sa srpskog na japanski (i obratno) i piše poeziju. Na japanskom i srpskom.
Njene pesme na srpskom jeziku poseduju osobeni kvalitet: one povezuju dva tipa osećajnosti i dva tipa jezičke slikovitosti, istočnjačke i zapadnjačke. O sopstvenoj poeziji je jednom prilikom rekla:
Svoju poeziju posmatram kao razgovor sa [...]

O novoj knjizi pesama Mirjane Kovačević “Jezikom u mleko” (Interpress, 2008), Danica Diković Ćurguz zapisala je i sledeću ocenu:
U srpskoj književnosti 90-ih godina prošlog veka – i u prvoj deceniji ovog – Istorija je, najviše u romanu, snažno odjeknula. To nije ni čudno, jer smo je svi u tom vremenu živeli: njom pritisnuti i – [...]

Zbirka pesama Spontanist štampana je kao deo nagrade Šumadijskih metafora za 2008. godinu, za pesmu “Laza Kostić na prozoru Srpske čitaonice u Somboru”.
O liku Spontaniste, Milenko Popić piše i ove rečenice:
O Spontanisti su kolale raznorazne priče: da se krije kad se ostvaruje, da je s druge planete, da nema roditelje, da oseća samo svoje vreme, [...]

Iz knjige u knjigu, Duško Novaković (Podgorica, 1948) je sve žešći i žešći. Kritički, socijalno angažovani verizam, u čijem znaku Novaković dosledno piše poeziju već duže od tri decenije, u zbirci “Klupe nenagrađenih” dostigao je vrhunac.
Ovaj pesnik se ne ustručava da svoje stihove naseli najaktuelnijim, najopticajnijim temama i brigama. U pogovoru nove Novakovićeve knjige na [...]

Studija Đorđa Despića nosi podnaslov: “Potencijal intertekstualnosti u poeziji Miodraga Pavlovića”. Despić je akribičan kritičar, sposoban da uoči i interpretira značenjska pomeranja do kojih po pravilu dolazi u pesništvu koje se, kao što je to slučaj sa Pavlovićevim, konstituiše kao sintetička vizija istorije i kulture. Povrh toga, Despić je spreman i da svoje nalaze i [...]

Za ovu zbirku Nebojša Devetak (1955) nagrađen je Zmajevom nagradom Matice srpske. U pitanju je poezija koja na višestruk način hoće da dosegne ono odsutno, ono čega nema. Prvo, jer ga više nema, i odatle izvire melanholija kao preovlađujuće raspoloženje Devetakove poezije. Drugo, jer ga još nema, što pesniku dopušta da se otisne put utopijskih [...]

Središni deo nove pesničke knjige D. J. Danilova čini jedna jedina pesma – erotska poema “Vino sa vulkanskog ostrva”, koja svojim govornim obiljem predstavlja karakterističan produkt Danilovljevog “baroknog” pevanja.
U “Memoarima peska”, pogotovo u uvodnoj pesmi i prva dva ciklusa, upoznajemo, međutim, i jednog drugačijeg pesnika, oporijeg, uzdržanijeg i nepoverljivijeg prema jeziku. Danilov nikada nije ni [...]