Ovdašnja umetnička kritika nije imuna od poroka ove ili one vrste, ima u njoj pokatkad i šovinizma, i ksenofobije, ali, koliko mogu da se setim, ogoljeni pozivi na nasilje nisu se pojavljivali u tekstovima kritičara.
Za sve ima prvi put. Jedan navod iz recenzije filma “Drug Crni u NOB-u” sa sajta B92 (autor teksta je Slobodan Vujanović):
Drug Crni je mogao da odbrani par tekovina srpske komedije da je Rade, i reditelj i scenarista, Marković uspeo da odbrani sebe od želje da Crni toliko jeftino imitira svoje (nedostižne) uzore, kao i da po ko zna koji put još jeftinije parafrazira odn. parodira prepoznatljive motive narodno-oslobodilačke borbe na srpskom filmu. Drugim rečima- još jedan osvrt na Otpisane i nekome treba pucati u kolena!
I to bi bilo sve pristojno što mogu i (ovde) smem da kažem o scenariju i režiji.
Reći da “nekome treba pucati u kolena” je po autoru teksta i urednicima B92 - “pristojno”. Svaka čast.
Određeno opravdanje za autora (mlad, obrazovan čovek) moglo bi da se traži, sa jedne strane, u tome što je bio isprovociran kvalitetom filma o kojem je uzeo da piše, a sa druge, željom (koja vrišti iz svake rečenice) da se bude duhovit. Samo, pucati u ljude, pa još sa namerom da se osakate, nije duhovito.
Kao svaki uzorni čitalac, poslao sam komentar u kojem sam napisao da je ta rečenica odvratna. Razume se, urednik (ili ko već na B92 o tome brine) taj komentar nije dopustio. Zato na ovom mestu moj mali protest; znam da neće imati nekog odjeka, ali neka. Treba reći.
4. februar 2009.
Već duže vreme (nekoliko godina) učestvujem u radu “velikog” (prvenstveno brojem članova velikog) žirija “Večernjih novosti” za nagradu “Meša Selimović”. U poslednjih pet godina, među mojih pet predloga, četiri puta se našla i knjiga koja će dobiti nagradu. Ove godine? Videćemo.
Ovde ću navesti samo svoj ovogodišnji izbor najboljih knjiga (tri zbirke pesama i dva romana), […]
10. januar 2009.
Neke knjige su kao lažne grobnice: nedostupne, izazivaju velikim obećanjima, a kada ih otvoriš - prazne.
19. decembar 2008.
Kada mi je, pre skoro dva meseca, Aleksandar Gatalica poslao mustru prema kojoj očekuje da mu saradnici pišu književnu kritiku za dnevni list “Blic”, mislio sam da se šali. Nije se šalio; u stvari, vrlo brzo sam shvatio koliko je teško pisati po toj mustri. Uklopiti se u oko 1.600 karaktera? To nije dovoljno ni […]
9. oktobar 2008.
Pod tim naslovom, u beogradskom Institutu za književnost i umetnost 15. i 16. oktobra održaće se naučni skup na kojem je najavljeno učešće više od 20 istraživača savremenog srpskog pesništva. Skup se organizuje u okviru projekta “Poetika srpske poezije druge polovine 20. veka”, a uz Institut, suorganizator je beogradski Učiteljski fakultet.
Moje izlaganje (”Senzualizam pogleda na […]
8. oktobar 2008.
Jedna slika vredi više od stotinu reči. A video zapis više od…
Vrlo lepo urađen kratak pregled zbivanja na BlogOpenu u Boru.
7. oktobar 2008.
Danas sam dobio poziv od Zorana Hamovića, vlasnika izdavačke kuće Clio i programskog urednika Beogradskog sajma knjiga, da učestvujem u razgovoru na temu “Elektronsko izdavaštvo i ekranska kultura”. Ovaj razgovor će se održati u okviru Foruma sajma knjiga, kao jedan od pet tematskih panela o pitanjima profesionalnog izdavaštva u Srbiji, i vodiće ga Vladislava Gordić-Petković.
Nedelja, […]
