28. decembar 2006. – 8:16
Na grafikonu nije prikaz strukture složenog organskog molekula, nego jednog dela strukture sajta Metafora. Alatka za vizuelizaciju (Java aplet) nalazi se ovde. Blog autora apleta, sa objašnjenjima i vezama za preuzimanje apleta i izvornog koda, nudi i neke slične alatke.
Iz ovoga ponešto može i da se nauči, naročito kada se upoređuju različiti sajtovi. Na Flickr servisu postoji čitava jedna grupa posvećena vizuelnom prikazu strukture internet sajtova pomoću ove alatke, a pod tagom websitesasgraphs na današnji dan nalazi se preko 2.250 prikaza. Neki od tih prikaza izdvajaju se izvanredno pravilnim formama (što na ovde prikazanom grafikonu baš i nije slučaj).
Share This
24. decembar 2006. – 8:15
Nije bilo teško pronaći jedno hrvatsko istraživanje na ovu temu, doduše iz 2003.
Share This
23. decembar 2006. – 8:14
U knjizi Mreža u razvoju beogradskog CEPITa nalaze se rezultati istraživanja korisnika i nekorisnika interneta u Srbiji. Pored statističkih podataka koji daju presek korišćenja interneta u Srbiji 2005. (krajem 2006. ove vrednosti su, pretpostvljamo, već drugačije), knjiga sadrži i prikaz stavova korisnika i nekorisnika interneta (a) prema samom internetu i IKT, (b) prema liberalizmu i konzervativizmu kao političkim orijentacijama, i (c) prema informacionom društvu.
Bila bi zanimljiva neka slična istraživanja koja bi obuhvatila posebno studentsku populaciju, kao i stavove onih koji se opredeljuju za dodatno obrazovanje.
Share This
19. decembar 2006. – 8:07
U svom već klasičnom delu “Obrazovanje i demokratija”, najcitiranijem teorijskom delu o obrazovanju u 20. veku, Džon Djui, govoreći o funkcijama škola, kaže i da (parafraziram po sećanju) one treba da omoguće pojedincu da prevaziđe ograničenja društvene grupe u kojoj je rođen. Zanimljivo je da je tog univerzalno-emancipatorskog potencijala obrazovnih ustanova bio svestan još Platon (zahtev za obaveznim obrazovanjem svih građana - i građanki, što u 4. veku pre Hrista uopšte nije bilo samorazumljivo).
Sa internetom, koji omogućava globalnu distribuciju najrazličitijih sadržaja, Djuijeva demokratska funkcija obrazovanja kao da je dobila jednog velikog saveznika. Ali da li je to zaista tako? Ili se sada akcenat samo premestio sa institucije na medij?
Onlajn kursevi, na primer, predstavljaju logičan odgovor kojim obrazovne ustanove koriste potencijal novih medija. Ali to važi tek ukoliko su ti napori u skladu sa konceptom “otvorenog znanja”; u protivnom, ukoliko se realizuju kao komercijalna aktivnost, oni zapravo povećavaju jaz između društvenih grupa.
Obrazovanje, demokratija i internet (može i obrnutim redom): nova demarkaciona linija je ona između povezanih i nepovezanih. Onih koji koriste i onih koji ne koriste mogućnosti medija. Onih koji su u prilici da ih koriste i onih koji nisu.
Share This