Kao što je najavljeno, u organizaciji Društva književnika Vojvodine, na uglu ulice Braće Ribnikar i Bulevara Oslobođenja, 21. marta u 12 sati održano je javno čitanje poezije. Uz najavljene pesnike (izostala trojica, jedan najvišom silom), puštani su tonski zapisi sa glasovima Vilijema Batlera Jejtsa, Ezre Paunda i Tomasa Stirnsa Eliota. Kako su ti ljudi čitali svoju poeziju! Jejts kao vrač, Paund kao prorok, a Eliot kao najistančaniji esteta.

Društvo književnika Vojvodine je objavilo ovim povodom i seriju razglednica sa rukopisima pesama (po jedna pesma svakog od učesnika programa). Delegacija DKV je, takođe, posetila grob književnika Vojislava Despotova (1950-2000) i položila cveće. Duga je priča, zašto baš Despotov, ali ima smisla: čovek koji je pripadao samo sebi i svom stvaralaštvu.

Kako je sve to izgledalo? Moram da priznam da sam bio skeptičan: ulična vreva tačno u podne, bučan saobraćaj - ali, srećom, zvuci grada nisu prigušili glasove poezije. Istina, seo sam tačno ispred jednog velikog zvučnika, i otuda sve čuo veoma glasno; ali čulo se i iz drugih uglova. Prolaznici su zastajali, začuđeni, zainteresovani, neki i malo postajali, odslušali pesmu-dve (neki i ceo jednočasovni program)… Deljena je “Zlatna greda”, jedini besplatni književni list, nešto se događalo, nešto se menjalo. Makar i na taj jedan sat, makar i samo na taj dan.

Share This