O piscima koji se ne deklarišu kao Srbi: pre dve nedelje sam kupio u prodavnici dve knjige za 300 din Miljenka Jergovića i Ante Tomića. Feral je, čini mi se izdao sabrana dela Danila Kiša… E, sad, kako se šta čita? Čita se ili ovako ili onako

Dobro, iako smo malo skrenuli sa teme, a to ponekad nije loše, trebamo biti svesni da smo u istom “košu” sa ex - Yu zemljama i da treba sa njima da stvaramo neku pozitivnu sliku.

Slika Srbije u svetu, da… Devedesete su još uvek žive u svesti građana u zemljama kojima se nije dešavala istorija.

A pitanje čitanja savremene srpske književnosti u trima susednim državama u kojima se govori isti jezik kao u Srbiji bih želeo samo za još jedan korak da proširim: i kako se u Srbiji čitaju dela autora iz tih država (koji se pritom ne deklarišu kao Srbi).

Kada govorimo o kulturnoj politici, država je država i tu nema šta:

Prioritet za podršku prevodima na strane jezike će biti dat delima srpske književnosti koja su osvojila ili su bila u najužem izboru za relevantne domaće književne nagrade (na primer NIN-ova, Andrićeva, Nagrada Miloša Crnjanskog, Isidora Sekulić i dr).

Država ima svoje favorite i svoje motive, to je nesumnjivo (ne želim da poetntiram ovim), ali ovaj model će uskoro biti prevaziđen, pošto će druge interesne grupe iz privatnih sektora početi da ulažu u kulturu. Ne znam da li je ovo trajni PR Srbije, kako se napominje, a veoma je lako pretpostaviti da je predstavnik privatnog sektora, recimo, Marko Vidojković, videćemo i zašto.

Pošto je novim medijskim bumom došlo do novog prostora za potencijalo obrtanje kapitala, u narednih 20 godina će većina novca i sektora namenjenog za sport biti prenet u budžet kulture. Govorim i o državnim i o privatnim sredstvima.

Bićemo svedoci toga, gde će tradicionalni oblici shvatanja publike biti zamenjeni konceptom potrošača. To nam govori o stanju poezije kod nas, gde je ona manje - više samo akademski status (u mnogim slučajevima pseudoakademski), a prilog ovoj tvrdnji ide i to da pesnik ne može živeti od svog pevanja, nego mora i da radi. Slika pesnika koji peva i živi od pevanja danas je groteskna, jer u sistemu vrednosti kulturni kapital treba da se transponuje u materijalni kapital. Posve jednostavan mehanizam… Privatni sektor će imati svoje faforite i dobro plaćenje PR menadžere i upravitelje reputacijom koji će nalaziti prostora za ujednačavanjem ekonomske utakmice na ex-Yu prostorima.

Sledimo logiku afirmsanja “proverenih vrednosti” u kapitalistički razvijenim zemljama, a retko ko postavlja pitanje, kako se čitaju dela na srpskom jeziku postmiloševićevske Srbije u Bosni, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Mislim da prvo treba na tome poraditi, jer sliku sebe u svetu treba graditi u odnosu na države koje su u političkoj i ekonimskoj situaciji sličnoj našoj.

To je ono što glavni propust, a ne to što je malo novca za to izdvojeno. Zapravo, ništa nije izdvojeno…