Ne mogu da odolim a da ne dodam i ovaj citat:
Umetnost kao ona koja priziva mrtve. – Umetnost, osim što ima zadatak da konzervira, takođe nanovo boji iščezle, izbledele predstave; ona, kada rešava taj zadatak, sklapa savez sa različitim dobima i ponovo vraća njihove duhove. To što ovde nastaje je doduše samo prividan život, kao iznad grobova, ili kao povratak dragih pokojnika u snu, ali bar na trenutak još jednom bivaju pokrenuta stara osećanja i srce zakuca po jednom inače zaboravljenom taktu. Sada moramo zbog te opšte koristi od umetnosti da osmotrimo i samog umetnika, i vidimo da on ne stoji u najistaknutijem redu prosvećenja i napredujućeg odrastanja čovečanstva: čitavog života on ostaje dete ili mladić i vraća se na stanovište na kome ga je obuzeo njegov umetnički nagon; ali osećanja prvih stepena života bliža su, kao što je poznato, onim ranijim vremenima, nego našem stoleću. I nehotice, njegov zadatak postaje da podetinji čovečanstvo; to je njegova slava i njegova ograničenost.
(Friedrich Nietzsche, Aus der Seele der Künstler und Schriftsteller, 147)
2 Comments
Write a Comment»Nikada ne bih ni umeo, ni hteo reći svoje mišljenje o poeziji, već samo osećanje. Ja mogu činiti ili odbaciti poeziju sasvim; ali ako je činim onda mogu samo na jedan i ni na kakav drugi način. Dostojna je istinskog prezira smeša licemerja i oportunizma koja se neretko prodaje pod plaštom kultivisanosti i finoće lažnih diskursa. Valja se izjašnjavati kad god je to moguće, otvoreno i nedvosmisleno. Narošito onda kada iza Vas stoje toliko iskustvo i znanje. Postoji samo jedan način da se živi, a to je jedino pomoću sila koje nam je priroda pružila. Poezija je jedna od takvih snaga.
Lepo rečeno