Nagomilano nepotrebno znanje voli da se prikazuje kao erudicija. Kao recimo u mom slučaju, u ovom primeru.
Skriveni citat sa Guglovog Akademika (Google Scholar) glasi: “stanite na ramena velikana”. Metaforu modernih kao patuljaka koji sede na ramenima divova prvi je upotrebio Bernar od Šartra (Bernard de Chartres, kraj XI i početak XII veka). Tako H. R. Jaus u jednom ogledu o tradiciji i svesti o modernosti.
Znanje o tome ko je prvi upotrebio metaforu ne približava nas razumevanju metafore. To je prazno, sitničarsko znanje.
Obrazovanje kroz koje smo prošli je puno takvih primera. Znamo ko je formulisao ovu ili onu teoriju, ali ne možemo da je uporedimo sa drugim srodnim ili konkurentskim teorijama. Učimo sijaset hemijskih formula, učimo o građi i oblicima listova, o reljefu dalekih zemalja - a da nemamo nikakvog iskustva ni sa tim zemljama, ni sa tim biljkama, ni sa tim jedinjenjima.
Znamo a ne znamo. Ne možemo da se snađemo u računu za struju. Pismeni, a ne umemo da ispunimo obrazac u opštini.
One Comment
Write a Comment»Meni je zanimljivo i kako englesko “Stand on the shoulders of giants” mora u prijevodu biti kvalificirano: stanimo? stanite? staju? stojimo? — E, to nam već na općini neće znat reći!