U članku Weblogs in die Lehre, dvoje saradnika tibingenškog IWM, instituta koji se bavi istraživanjem sticanja i razmene znanja posredstvom novih obrazovnih i komunikacionih medija, daju tri primera primene webloga u nastavi na nemačkim visokoškolskim institucijama.

Prvi primer: studenti su bili obavezni da povodom jednog predavanja iz psihologije motivacije na weblog platformi podignutoj u tu svrhu napišu najmanje po dva pitanja (posta) o materiji obrađenoj u predavanju i da najmanje četiri puta komentarišu pitanja drugih studenata. Obaveznost je ovde bila ometajući faktor, ali je kvalitet priloga bio prilično dobar. [SR: Weblog je ovde korišćen kao zamena za diskusiju na seminaru; korišćen je drugačiji medij, ali su zahtevi i očekivanja bili kao u klasičnoj nastavi.]

Drugi primer: weblog je korišćen kao (neobavezno) dodatno nastavno sredstvo. Nastavnik je na weblog postavljao dodatni nastavni materijal, prezentacije, folije, kvizove, i podsticao diskusiju među studentima. Weblog su studenti posebno rado koristili neposredno pred termin ispita, kako bi razjasnili nejasnoće i nedoumice. [SR: U ovom slučaju, weblog je korišćen umesto nekog uobičajenog courseware alata; medij je odgovarajući, ali prosto-naprosto nije izabrana odgovarajuća alatka.]

Treći primer: weblog platforma je korišćena kao celoviti virtuelni kolegijum u okviru jednog seminara doktoranata sa više istraživačkih institucija. Učesnici su birali po jednu temu, obrađivali je i postavljali na weblog, a ostali su komentarisali temu. Ovaj oblik rada je bio dopunjen sinhronom audio konferencijom. [SR: I ovde je u osnovi weblog korišćen kao zamena za neke tehnike klasične nastave, ali su potencijali medija mnogo bolje iskorišćeni nego u prvom primeru.]

U zaključku autori posebno skreću pažnju na problem usklađivanja otvorene i slobodne strukture webloga kao medija sa jedne, i kontrolisanih nastavnih procesa sa druge strane.

Share This