Komentari na: Šta digitalizovati? http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/ O knjigama, njihovom čitanju i pisanju Tue, 07 Oct 2008 19:17:04 +0000 http://wordpress.org/?v=2.5 Od: Saša Radojčić http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-125 Saša Radojčić Thu, 15 Mar 2007 06:20:28 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-125 Da, to je ta zbirka. Ono "jedan deo" odnosilo se na posleratna godišta. Da, to je ta zbirka. Ono “jedan deo” odnosilo se na posleratna godišta.

]]> Od: filologanoga http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-124 filologanoga Wed, 14 Mar 2007 15:14:44 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-124 Mislim na zbirku kojoj se pristupa preko stranice <a href="http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/" rel="nofollow">www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/</a>; ondje se otvara Javascript s browserom za citanje. Cini mi se da su sva godista 1904-1941 dostupna i preko interneta, a ne samo u citaonicama (mada nisam sistematski provjeravao). Mislim na zbirku kojoj se pristupa preko stranice http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/; ondje se otvara Javascript s browserom za citanje. Cini mi se da su sva godista 1904-1941 dostupna i preko interneta, a ne samo u citaonicama (mada nisam sistematski provjeravao).

]]> Od: Saša Radojčić http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-123 Saša Radojčić Wed, 14 Mar 2007 05:47:27 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-123 Ako mislimo na istu arhivu, Politikina digitalna arhiva (1904-1941) postavljena je, u sklopu <a href="http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/scc/index.php rel="nofollow">Digitalne Narodne biblioteke Srbije</a>, negde polovinom januara 2007. Jedan deo je dostupan u zgradi NBS, a planira se da do kraja 2007. svi brojevi budu digitalizovani i dostupni u čitaonicama NBS. Čitljivost je zaista sporna. Ako mislimo na istu arhivu, Politikina digitalna arhiva (1904-1941) postavljena je, u sklopu Digitalne Narodne biblioteke Srbije, negde polovinom januara 2007. Jedan deo je dostupan u zgradi NBS, a planira se da do kraja 2007. svi brojevi budu digitalizovani i dostupni u čitaonicama NBS. Čitljivost je zaista sporna.

]]> Od: filologanoga http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-122 filologanoga Tue, 13 Mar 2007 16:42:19 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-122 Ova vijest o "Politici" me jako zainteresirala. Stvar odlično izgleda, krasan dizajn, praktično, prihvatljive brzine (i cijene!). Samo je "manji kvalitet slike" apsolutno neupotrebljiv, jedva mogu pročitati naslove. Veća kvaliteta je OK. Jedna nejasnost --- slike se ne pojavljuju same, nego moram prvo kliknuti na ikonu dokumenta / stranice; to može malo zbuniti. Zna li netko koliko dugo postoji ovaj projekt? Ova vijest o “Politici” me jako zainteresirala. Stvar odlično izgleda, krasan dizajn, praktično, prihvatljive brzine (i cijene!). Samo je “manji kvalitet slike” apsolutno neupotrebljiv, jedva mogu pročitati naslove. Veća kvaliteta je OK. Jedna nejasnost — slike se ne pojavljuju same, nego moram prvo kliknuti na ikonu dokumenta / stranice; to može malo zbuniti. Zna li netko koliko dugo postoji ovaj projekt?

]]> Od: pitchweis http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-117 pitchweis Fri, 09 Mar 2007 08:37:22 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-117 Ovo je ono što sam obećao; voleo bih da pogledate i prokomentarišete, da vidimo šta je tu vredno za konsultovati, mislim za humanističke nauke. ProQuest.com http://www.proquest.com proquestiaOvaj sajt vam nudi različite baze iz tri oblasti: biznis, interdisciplinarne studije i novosti. No nama su posebno zanimljive baze vezane za interdisciplinarne studije. Po oceni većine korisnika, u ovoj sekciji je najkorisniji odeljak Dissertation and Theses Full Text. Kao što naslov kaže ovde možete preuzeti pdf datoteke magistarskih i doktorskih teza sa fakaulteta Amerike i Engleske. Takođe je moguće proučiti štampane kopije i onih disertacija koje ne postoje u elektronskom izdanju. Ako su vam potrebne, 40 dolara nije velika suma koju treba da izdvojite. Proces pretraživanja je jednostavan, kao i pretraživanje drugih baza koje ste koristili. Pored osnovnog načina pretrage postoji i napredna pretraga koja omogućava da pretražujete po ključnim rečima iz naslova ili abstrakta itd... Postoji i mogućnost obeležavanuja pronađenih dokumenata, što znatno olakšava posao. Obeleženi dokumenti se smeštaju u u folder My research čija se sličica i link nalaze pored. Na raspolaganju vam je i opcija da odabrane dokumente pošaljete sebi na mail. Međutim, kada je reč o ovoj opciji, postoji jedan problem: na mail dobijete abstrakt, informacije vezane za publikaciju, ali naslov, tj. knjigu koju ste stražili ne dobijete. Zašto, nismo uspeli da otkrijemo, ali se nadam da ćemo u skorijoj budućnosti imati i ovu mogućnost. Postoje još neki tehnički nedostaci: kada skidate podatke veličine, npr. 15 MB desiće se da Vaše logovanje istekne, tako da vam preporučujemo da skidate dokument po dokument. Pored ovih tehničkih nedostataka ono što Vam ovaj servis nudi je jedinstveno. Ebsco http://search.epnet.com ebscoKonzorcijum biblioteka Srbije (KOBSON) omogucava institucijama i pojedincima pristup ovom servisu. Pri ulasku na prvu stranu potrebno je da odaberete koji pretraživač baza želite da koristite: EBSCOhost Web ili MEDLiNE (kao što ime kaže, ovo je baza podataka vazana za medicinu, tako da ćemo je zaobići). Nakon izbora servisa EBSCOhost nudi Vam se da izaberemo jednu od oblasti koju želimo da istražujemo. Baze koje su nam ponuđene da koristimo imaju kratak opis svog sadržaja. Zadržaćemo se na opciji koja nas vodi ka bazi pod imenom Academic Search Premier. Podrazumevana opcija za pretraživanje je pretraga putem kljućnih reči. Pretraživanja možemo ograničiti samo na časopise ili određen broj godina. U naprednim opcijama nudi vam se da obaberete vrstu teksta (abstrakt, članak, bibliografija). EBSCO nudi i koristan metod pretrage preko opcije Publications. Tu su abecednim redom sve publikacije koje su dostupne. Inače i ovde postoji da tokom pretraživanja ubacite pronađeno u poseban folder i da klikom na sličicu tog foldera odete u meni koji nudi slanje odabranih dokumenata na e mail. Ova opcija provereno radi, pa može da bude korisna i da ubrza pretragu. Članci su dati u pdf formatu. Kada je reč o slikama situacija je povoljna; iako su malo veće (od 2 do 5 MB) čuvaju originalno formatiranje. Journal Storge http://uk.jstor.org journalKao što ime kaže, ovaj servis nudi časopise. Njegova posebnost se ogleda u tome da mnoge časopise daje u celosti, od prvog broja. Tako je ovde zastupljen manji broj časopisa, ali je za razliku od drugih pretraživača gde se mahom samo mogu naći samo noviji brojevi, ovde ima i onih s početka prošlog veka, što svakako nije bez značaja. Pored osnovnog, JSTORE nudi i napredno pretraživanje, gde je moguće da pretražujemo članke prema ključnoj reči u naslovu, imenu autora, abstraktu itd. Sve ovo unapređuje kvalitet pretrage. Takođe nudi i mogućnost pretragu po oblastima istraživanja. JSTOR u "Opcijama" nudi mogućnosti da se odabere preuzimanje datoteka (koje su i ovde u pdf formatu) slabijeg kvaliteta za one koji ne nameravaju da ih štampaju. To je posebno važno za one koji imaju slabiju internet konekciju. Questia http:/www.questia.com questiaQuestia je najveća online baza knjiga. Iako sadrži veliki broj časopisa, knjige su ono što ovu bazu izdvaja od drugih. Na njoj se može pronaći preko 50 000 naslova. Pretraživanje se vrši preko ključnih reči, ali postoje i napredne opcije za pretragu po imenu autora, naslovu dela, godini izdanja, izdavaču itd. Odabrana knjiga se otvara u posebnom prozoru. Questia ne daje mogućnost preuzimanje cele knjige, nego je predviđeno da se ona čita online ili da se određena strana odštampa. Uslovi korišćenja ne zabranjuju da se strana (strana po strana, i eto je čitava knjiga) kopira a potom "zalepi" u Word. Takvim postupkom korisnik može da sačuva čitavu knjigu na svom hard disku, ali za to je potrebno vreme. Pretraživanje omogućava i pronalaženje knjiga za koje niste ni znali da se bave tematikom za koju se interesujete, što je dodatna prednost. Questia, takođe, ispod svake strane nudi i kratak tekst za citiranje koji sadrži sve podatke potrebne da se nađu u referenci nekog naučnog rada. Od pomoći može da bude i podela knjiga prema temama. Ova opcija još uvek nije u dovoljnoj meri razrađena. Jednostavo rečeno, Questia pod svaku temu stavlja određeni broj referenci, ne sve koje se te teme tiču. Kao značajan nedostatak Questie smatramo činjenicu da se u tekstu relativno često pojavljuju greške, naročito kada su u pitanju reči na grčkom ili nekom drugom jeziku koji ne koristi latinski alfabet. Ilustracije, ali i delovi rečenica na stranim jezicima često su dati u slikama koje nisu integrisane u tekst, nego se otvaraju u posebnom prozoru, što znatno otežava rad. Međutim, kod knjiga koje su "čisto slovne" i koje koriste samo engleski jezik, problema ove vrste nema. Ponekad se, doduše, dogodi da je paginacija pobrkana, pa je tada skoro nemoguće pročitati knjigu. Ovakve greške su retkost. Net Library http:/www.netlibrary.net netlibraryNet library je još jedna baza koja vam nudi online knjige kao i Questia, ali u poređenju sa Questijom ona zaostaje po više kriterikjuma. Pretraživanje je lošije - dobićete gomilu rezultata koji nikako ne odgovaraju onome što ste tražili. Najkrupija zamerka ovom servisu je potpuno ograničenje preuzimanja knjiga. Ne samo što se otvaraju stranu po stranu, nego je i kopiranje strane gotovo onemogućeo. Ne i sasvim - skript ne dozvoljava selektovanje čitave strane, ali svaku stranu možete kopirati u tri navrata. No, ovde se može pronaći ponešto čega na Questiji nema. Ako je knjiga koju ste pronašli zaista ono što vam treba, vredelo se pomučiti. Springer Link http://www.springerlink.com springlinkSpringer Link je još jedan servis koji nudi veliki broj naučnih časopisa. Način pretrage mu je sličan kao kod Ebsca. Postoji mogućnost osnovne i napredne pretrage, kao i prelistavanje časopisa po broju i sadržaju. Odabrani dokumenti se preuzimaju u pdf formatu. Kao i drugi, i ovaj servis se potrudio da ponudi korisnicima i sadržaje koji se ne mogu naći na drugim mestima. Vredni tragači za dobrim naučnim štivima neće propustiti da ispitaju potencijale ovog servisa. Ovo je ono što sam obećao; voleo bih da pogledate i prokomentarišete, da vidimo šta je tu vredno za konsultovati, mislim za humanističke nauke.

ProQuest.com

http://www.proquest.com

proquestiaOvaj sajt vam nudi različite baze iz tri oblasti: biznis, interdisciplinarne studije i novosti. No nama su posebno zanimljive baze vezane za interdisciplinarne studije. Po oceni većine korisnika, u ovoj sekciji je najkorisniji odeljak Dissertation and Theses Full Text. Kao što naslov kaže ovde možete preuzeti pdf datoteke magistarskih i doktorskih teza sa fakaulteta Amerike i Engleske. Takođe je moguće proučiti štampane kopije i onih disertacija koje ne postoje u elektronskom izdanju. Ako su vam potrebne, 40 dolara nije velika suma koju treba da izdvojite.

Proces pretraživanja je jednostavan, kao i pretraživanje drugih baza koje ste koristili. Pored osnovnog načina pretrage postoji i napredna pretraga koja omogućava da pretražujete po ključnim rečima iz naslova ili abstrakta itd…

Postoji i mogućnost obeležavanuja pronađenih dokumenata, što znatno olakšava posao. Obeleženi dokumenti se smeštaju u u folder My research čija se sličica i link nalaze pored. Na raspolaganju vam je i opcija da odabrane dokumente pošaljete sebi na mail. Međutim, kada je reč o ovoj opciji, postoji jedan problem: na mail dobijete abstrakt, informacije vezane za publikaciju, ali naslov, tj. knjigu koju ste stražili ne dobijete. Zašto, nismo uspeli da otkrijemo, ali se nadam da ćemo u skorijoj budućnosti imati i ovu mogućnost.

Postoje još neki tehnički nedostaci: kada skidate podatke veličine, npr. 15 MB desiće se da Vaše logovanje istekne, tako da vam preporučujemo da skidate dokument po dokument. Pored ovih tehničkih nedostataka ono što Vam ovaj servis nudi je jedinstveno.

Ebsco

http://search.epnet.com

ebscoKonzorcijum biblioteka Srbije (KOBSON) omogucava institucijama i pojedincima pristup ovom servisu.

Pri ulasku na prvu stranu potrebno je da odaberete koji pretraživač baza želite da koristite: EBSCOhost Web ili MEDLiNE (kao što ime kaže, ovo je baza podataka vazana za medicinu, tako da ćemo je zaobići). Nakon izbora servisa EBSCOhost nudi Vam se da izaberemo jednu od oblasti koju želimo da istražujemo. Baze koje su nam ponuđene da koristimo imaju kratak opis svog sadržaja.

Zadržaćemo se na opciji koja nas vodi ka bazi pod imenom Academic Search Premier. Podrazumevana opcija za pretraživanje je pretraga putem kljućnih reči. Pretraživanja možemo ograničiti samo na časopise ili određen broj godina. U naprednim opcijama nudi vam se da obaberete vrstu teksta (abstrakt, članak, bibliografija).

EBSCO nudi i koristan metod pretrage preko opcije Publications. Tu su abecednim redom sve publikacije koje su dostupne.

Inače i ovde postoji da tokom pretraživanja ubacite pronađeno u poseban folder i da klikom na sličicu tog foldera odete u meni koji nudi slanje odabranih dokumenata na e mail. Ova opcija provereno radi, pa može da bude korisna i da ubrza pretragu. Članci su dati u pdf formatu. Kada je reč o slikama situacija je povoljna; iako su malo veće (od 2 do 5 MB) čuvaju originalno formatiranje.

Journal Storge

http://uk.jstor.org

journalKao što ime kaže, ovaj servis nudi časopise. Njegova posebnost se ogleda u tome da mnoge časopise daje u celosti, od prvog broja. Tako je ovde zastupljen manji broj časopisa, ali je za razliku od drugih pretraživača gde se mahom samo mogu naći samo noviji brojevi, ovde ima i onih s početka prošlog veka, što svakako nije bez značaja.

Pored osnovnog, JSTORE nudi i napredno pretraživanje, gde je moguće da pretražujemo članke prema ključnoj reči u naslovu, imenu autora, abstraktu itd. Sve ovo unapređuje kvalitet pretrage. Takođe nudi i mogućnost pretragu po oblastima istraživanja. JSTOR u “Opcijama” nudi mogućnosti da se odabere preuzimanje datoteka (koje su i ovde u pdf formatu) slabijeg kvaliteta za one koji ne nameravaju da ih štampaju. To je posebno važno za one koji imaju slabiju internet konekciju.

Questia

http:/www.questia.com

questiaQuestia je najveća online baza knjiga. Iako sadrži veliki broj časopisa, knjige su ono što ovu bazu izdvaja od drugih. Na njoj se može pronaći preko 50 000 naslova. Pretraživanje se vrši preko ključnih reči, ali postoje i napredne opcije za pretragu po imenu autora, naslovu dela, godini izdanja, izdavaču itd.

Odabrana knjiga se otvara u posebnom prozoru. Questia ne daje mogućnost preuzimanje cele knjige, nego je predviđeno da se ona čita online ili da se određena strana odštampa. Uslovi korišćenja ne zabranjuju da se strana (strana po strana, i eto je čitava knjiga) kopira a potom “zalepi” u Word. Takvim postupkom korisnik može da sačuva čitavu knjigu na svom hard disku, ali za to je potrebno vreme.

Pretraživanje omogućava i pronalaženje knjiga za koje niste ni znali da se bave tematikom za koju se interesujete, što je dodatna prednost. Questia, takođe, ispod svake strane nudi i kratak tekst za citiranje koji sadrži sve podatke potrebne da se nađu u referenci nekog naučnog rada.

Od pomoći može da bude i podela knjiga prema temama. Ova opcija još uvek nije u dovoljnoj meri razrađena. Jednostavo rečeno, Questia pod svaku temu stavlja određeni broj referenci, ne sve koje se te teme tiču.

Kao značajan nedostatak Questie smatramo činjenicu da se u tekstu relativno često pojavljuju greške, naročito kada su u pitanju reči na grčkom ili nekom drugom jeziku koji ne koristi latinski alfabet. Ilustracije, ali i delovi rečenica na stranim jezicima često su dati u slikama koje nisu integrisane u tekst, nego se otvaraju u posebnom prozoru, što znatno otežava rad. Međutim, kod knjiga koje su “čisto slovne” i koje koriste samo engleski jezik, problema ove vrste nema. Ponekad se, doduše, dogodi da je paginacija pobrkana, pa je tada skoro nemoguće pročitati knjigu. Ovakve greške su retkost.

Net Library

http:/www.netlibrary.net

netlibraryNet library je još jedna baza koja vam nudi online knjige kao i Questia, ali u poređenju sa Questijom ona zaostaje po više kriterikjuma. Pretraživanje je lošije - dobićete gomilu rezultata koji nikako ne odgovaraju onome što ste tražili. Najkrupija zamerka ovom servisu je potpuno ograničenje preuzimanja knjiga. Ne samo što se otvaraju stranu po stranu, nego je i kopiranje strane gotovo onemogućeo. Ne i sasvim - skript ne dozvoljava selektovanje čitave strane, ali svaku stranu možete kopirati u tri navrata.

No, ovde se može pronaći ponešto čega na Questiji nema. Ako je knjiga koju ste pronašli zaista ono što vam treba, vredelo se pomučiti.

Springer Link

http://www.springerlink.com

springlinkSpringer Link je još jedan servis koji nudi veliki broj naučnih časopisa. Način pretrage mu je sličan kao kod Ebsca. Postoji mogućnost osnovne i napredne pretrage, kao i prelistavanje časopisa po broju i sadržaju. Odabrani dokumenti se preuzimaju u pdf formatu. Kao i drugi, i ovaj servis se potrudio da ponudi korisnicima i sadržaje koji se ne mogu naći na drugim mestima. Vredni tragači za dobrim naučnim štivima neće propustiti da ispitaju potencijale ovog servisa.

]]> Od: Saša Radojčić http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-113 Saša Radojčić Thu, 08 Mar 2007 12:13:43 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-113 JSTOR je deo standardne ponude KoBSONa; licenca ne obuhvata sve časopise u bazi. Nisu mi poznati detalji, ali to je nešto sa čim se susrećem u radu. JSTOR između ostalog omogućava da se članak preuzme u tiff formatu (i potom uveze u neki OCR program). A pri tom je pretraživ i po ključnim rečima, naslovu, autoru, ali i po rečima u tekstu. JSTOR je deo standardne ponude KoBSONa; licenca ne obuhvata sve časopise u bazi. Nisu mi poznati detalji, ali to je nešto sa čim se susrećem u radu. JSTOR između ostalog omogućava da se članak preuzme u tiff formatu (i potom uveze u neki OCR program). A pri tom je pretraživ i po ključnim rečima, naslovu, autoru, ali i po rečima u tekstu.

]]> Od: pitchweis http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-112 pitchweis Thu, 08 Mar 2007 08:48:40 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-112 Da, trebalo bi sve digitalzovati, Politika je kompletnu arhivu digitalizovala. Koristio sam JSTOR, i još neke resurse, kada pronađem linkove ostaviću ih ovde. Da, trebalo bi sve digitalzovati, Politika je kompletnu arhivu digitalizovala. Koristio sam JSTOR, i još neke resurse, kada pronađem linkove ostaviću ih ovde.

]]> Od: filologanoga http://www.meta-fora.com/blog/2007/sta-digitalizovati/#comment-14 filologanoga Tue, 27 Feb 2007 20:16:33 +0000 http://www.meta-fora.com/blog/?p=29#comment-14 Moja iskustva s Google Books (a dijelom i s komercijalnim servisima kao sto su JSTOR i Project Muse) pokazuju da je vrlo korisno digitalizirati starija godista casopisa, pogotovo u humanistickim znanostima. Cetiri su razloga: prvo, u malim strukama malih kultura dogodi se da se "otkriva topla voda" (vidimo nesto sto je vec netko vidio); drugo, "stari" su (recimo, poput Jireceka o Dubrovniku) u onome sto su radili bili puno temeljitiji od nas --- ali cesto nisu radili indekse ni registre (osobito za casopise, "Arhive", "Radove" i slicne publikacije); trece, u pretrazivanjima digitaliziranih baza cesto iskrsne neocekivan podatak iz sasvim cetvrte struke (npr. trazimo nesto iz knjizevnosti, a nadjemo u tekstu o povijesti umjetnosti). Cetvrto, stare publikacije cesto su vrlo tesko dostupne (ne mogu se posuditi, cak ni fotokopirati, ili fale kljucni brojevi, ili su publikacije opskurne --- lokalni zbornici, izvjesca gimnazija --- etc.) U svakom slucaju, problem je vrlo zanimljiv i zanimljivo formuliran. Nazalost (za mene), zagrebacka Nacionalna i sveucilisna knjiznica digitalizacijom se bavi vrlo malo (usp. http://www.nsk.hr/DigitalLib2c.aspx?id=457 ), i odabrala je najlaksi put --- od sadasnjosti, a za proslost cemo tek vidjeti. Moja iskustva s Google Books (a dijelom i s komercijalnim servisima kao sto su JSTOR i Project Muse) pokazuju da je vrlo korisno digitalizirati starija godista casopisa, pogotovo u humanistickim znanostima. Cetiri su razloga: prvo, u malim strukama malih kultura dogodi se da se “otkriva topla voda” (vidimo nesto sto je vec netko vidio); drugo, “stari” su (recimo, poput Jireceka o Dubrovniku) u onome sto su radili bili puno temeljitiji od nas — ali cesto nisu radili indekse ni registre (osobito za casopise, “Arhive”, “Radove” i slicne publikacije); trece, u pretrazivanjima digitaliziranih baza cesto iskrsne neocekivan podatak iz sasvim cetvrte struke (npr. trazimo nesto iz knjizevnosti, a nadjemo u tekstu o povijesti umjetnosti). Cetvrto, stare publikacije cesto su vrlo tesko dostupne (ne mogu se posuditi, cak ni fotokopirati, ili fale kljucni brojevi, ili su publikacije opskurne — lokalni zbornici, izvjesca gimnazija — etc.)

U svakom slucaju, problem je vrlo zanimljiv i zanimljivo formuliran. Nazalost (za mene), zagrebacka Nacionalna i sveucilisna knjiznica digitalizacijom se bavi vrlo malo (usp. http://www.nsk.hr/DigitalLib2c.aspx?id=457 ), i odabrala je najlaksi put — od sadasnjosti, a za proslost cemo tek vidjeti.

]]>