U novom broju “Zlatne grede” prikaz moje knjige o Steriji. Mislim, četvrti ili peti po redu, prvi je bio u NINu, ubrzo pošto je knjiga izašla. Novi prikaz, koji potpisuje poslovično lakoglagoljivi Draško Ređep, nastoji da problematiku knjige (i Sterijinog pesništva, koje je njen “predmet”) smesti u šire kontekste, šire intertekstualne i duhovne veze - od Jakova Ignjatovića do Krleže, od Isidore do Glavurtića… Sigurno je da većinu tih veza nisam imao u vidu, ali mi je sa druge strane teško da poreknem da neka srodnost, neki zajednički afinitet, možda nešto što pripada manje podneblju, dobu i rodu, a više moralnoj osetljivosti, stoji u pozadini uočenih veza. Mogućih, ne sigurnih veza. Neke pasuse knjige pisao sam, i to je u prikazu dotaknuto, referišući koliko na Sterijino vreme, toliko i na vreme u kome živimo. Problemi kojima se Sterija okretao u pesmama “Davorja” nisu razrešeni; oni spadaju u konstante istorijskog života, ali i antropološke situacije. Mislim da rečenica o mogućnosti “vertikalne generacije” koja se uzgredno pojavljuje u prikazu, nepotrebno zamagljuje te odnose i svodi ih na gotovo privatnu stvar, sklonost ili lični stav. Bilo kako, neka se Steriji vraćamo i mimo jubilarnih skupova i prigodnih govora.

Share This