Posle dužeg vremena, napisao sam jedan kratak (svega tri stranice) prikaz za Zlatnu gredu, list Društva književnika Vojvodine. Prikazao sam knjigu Novice Tadića “Neznan”, jednu u nizu sjajnih Tadićevih knjiga, i ujedno jedan od najboljih priloga srpskom pesništvu prošle godine.
Evo prvog pasusa teksta:
Новица Тадић је један од малобројних савремених српских песника, чију сваку нову књигу читамо са наглашеном пажњом и очекивањима. Тадићев брижљиво грађен изврнути свет, свет леденог страха, захтева да му и читалац приступа подједнако брижљиво, да региструје његове слојеве и регије, црта његове топографске мапе и да слаже његову, неминовно фрагментарну, личну слику.Само наизглед делује парадоксално што, када прилазимо том другом и другачијем свету, заправо не напуштамо своју свакодневицу. Своју тежину и значај Тадићева поезија важним делом прибавља отуда што демонску страну стварности коју обелодањује, не тражи у далеком и страном, него у оквирима живота које дели са својим читаоцем.
Knjigu je u okviru edicije “Novo delo” objavio beogradski Zavod za užbenike.
