U ovo predizborno vreme verovatno je malo pažnje privukla jedna Tanjugova informacija. Komentarišući jedan vladin dokument usvojen krajem 2006, koji određuje strategiju Vlade za razvoj obrazovanja odraslih, službenica Ministarstva prosvete Mirjana Milanović iznela je, doslovno, sledeće podatke: “Skoro 50 odsto odraslog stanovništva se nalazi na elementarnom obrazovnom nivou ili ispod njega, što znači da oko dva miliona ljudi starijih od 15 godina nema zanimanje, odnosno nije kvalifikovano ni za kakav rad”.
Brojke su alarmantne, iako ne sasvim precizne. Prema rezultatima popisa iz 2002, među osobama starijim od 15 godina, bez osnovne škole je 1.380.000 stanovnika Srbije (21,8%), a samo osnovnu školu ima 1.500.000 stanovnika. Kada se ove dve cifre saberu, dobije se 45,7%, odnosno - blizu tri miliona ljudi! Programi dodatnog i dopunskog obrazovanja, dokvalifikacije i prekvalifikacije potrebni su ne samo za njih, nego i za dobar deo od onih 2,5 miliona stanovnika sa završenom srednjom školom, čije šanse za zapošljavanje su umanjene što usled ekonomske krize što usled ekonomskog razvoja.
Šta treba da bude naš prioritet? Obrazovanje za razvoj, svakako. Lepa formula. Ali taj razvoj mora da uključi i smanjivanje jaza između kako-tako obrazovanih i neobrazovanih.
