Ovo Ministarstvo, kao i prethodno, kao i, valjda, svako koje će doći, u ovoj patetičnoj zemlji, ne bavi se izdavaštvom. Koliko ljudi, glasača, da ne kažemo birača, čita knjige? Premalo, da bi se oni koji novac dele, njima obraćali. Ali biblioteke zvuče tako narodno, tako sveopšte, tako glasačko-birački.

Ipak.

Pomoć bibliotekama je važna i zaslužuje svaku podršku, iako su namere onih koji odlučuju u stvari uslovljene sasvim drugim razlozima, i vođene sasvim drugim motivima. To, pomoć bibliotekama, međutim, nema nikakve (ili ima veoma male) veze sa izdavaštvom, u onom smislu sada već prošlih vekova kada je ta profesija imala i drugu misiju osim arčenja papira, gomilanja bezvredne literature i skupljanja novčića.

Ovakvom politikom (?), Srbija će konačno dobiti biblioteke prepunjene trivijalnom literaturom koju će “bibliotekari” (šta god to značilo) birati na osnovu upita šiparica koje se obrazuju uz “Grand Show”, ili “Gučinu limenu dušu Srbije”, ili na osnovu dobrih, lošijih ili veoma loših odnosa sa pojedinim “izdavačima” da ne kažem distributerima.

Pomoć izdavaštvu, odnosno Kulturna politika, podrazumevaju otkup knjiga i pomoć u objavljivanju NEKOMERCIJALNIH naslova, koji su, logično, teže čitljivi opštoj publici, manje traženi, ali svakom društvu koje do sebe drži NEOPHODNI.

Niko danas ne može da zamisli da neki bibliotekar traži knjigu Sajmona Mandija KULTURNA POLITIKA. I to je logično.

Ono što, međutim, nije logično, je da Ministarstvo kulture ne smatra da je takva knjiga potrebna istom tom okruženju od čijih para činovnici tog Ministarstva, plaćenici poreskih obveznika Srbiju, žive, idu na letovanje i zimovanje. Ali, kako bi to naš Ministar kulture uopšte mogao da zna? A tek činovnici u Ministarstvu. Dakle, urrraaa za biblioteke.

Šta je sa izdavačima?

Ipak.

Pošto se bibliotekama novac daje iz NIP-a, treba verovati da će se u budžetu koji plaća sve što plaća, a spisak bi i najdobronamerije čitaoce mogao dovesti u veoma mučno stanje, pronaći tih 1,3 mil eur za revitalizaciju i postizanje stabilnog stanja izdavačke industrije, tačno toliko koliko je za sedam dana razvučeno, utucano i pobacano na prvom nacionalnom filmskom festivalu u Novom Sadu. Kažem i podvlačim, za sedam dana. Na prvom, tradicionalnom.

I gde su tu knjige? Od NACIONALNOG (kako to gordo zvuči)značaja.

Pisala sam Ministarstvu i trazila sam neke odgovore. Ako ih bude, eto vesti. Ako ih ne bude, eto opet vesti.

На седници одржаној 26. јула 2007. године Влада РС донела је Одлуку, 05 број: 401-4657/2007-2, о распореду средстава предвиђених Законом о буџету Републике Србије за 2007. годину за реализацију Националног инвестиционог плана, којом је предвиђена додела средстава Министарству културе у износу од 90 милиона динара за пројекат «Опремање и унапређење рада библиотека Србије».

—možemo da očekujemo da će Vlada Republike Srbije u jednom trenutku opredeliti neka sredstava baš za izdavaštvo, s obzirom da su ova za “Opremanje i unapređenje rada biblioteka Srbije” i nemaju ama nikakve veze sa područjem izdavanja knjiga?

Nama uvek puštaju probne balone koje mi propustimo da probušimo. Kao građani. Kao glasači. Kao struka. Pa, kad sve lepo prolazi u ovoj sveopštoj letargiji i otupelosti, onda daj da se pravimo grbavi i da raspišemo ponovo konkurs.

Da li imate informaciju, je li ikada prethodni konkurs za ovu istu stvar poništen? Da li ima bilo kakvo obrazloženje? Ili smo mi svi prosto budale pa nas treba tako i tapirati? Ne, mi svi prosto budale, pa prema svecu i tropar.

Sram ih bilo!

Izdavači su već slali knjige po konkursu (pet primeraka svakog izdanja koje nisu čak ni vraćene) a zauzvrat su dobili nov konkrus za istu stvar!?! Pojela maca?! Sram ih bilo!

Bah!