Podaci za javnost su jedno, a realno stanje je drugo. Da li mladi čitaju uopšte, prvo je pitanje. Drugo pitanje je, šta čitaju, a treće, šta podrazumevamo pod čitanjem.

Kao studentu književnosti, meni je sve čitanje, jer sve što pričitam ima informativni značaj. Nešto čitam iz kritičarske pozicije, nešto iz pozicije učenika. Sve u svemu, to dvoje se dopunjuju.

Videti krivca u internetu nije relevantno. Recimo, da bi se internet koristio, moramo biti svesni šta predstavlja pojam upotrebljivosti. Naravo, na internetu ne možemo još pronaći sve jer se inet platforma tehnološki razvija u jednom smeru, a tekstualna (štampana) arhiva se povećava iz dana u dan. Tu postoji jedna tačka razmimoilaženja koja u svojoj osnovnoj koncepciji sadrži sledeće stavke:

1. Relevantan izbor informacija koja će udovoljiti paradigmi sa obe strane tačke razmimoilaženja;

2. Problem pristupačnosti mora biti rešen, možda na sledeći način: ono što ne postoji na inetu kao celokupna publikacija treba predstaviti kao postojeću u fizičkim bibliotekama, sa svim pratećim podacima;

3. Demokratizacija inet medija, kao jednog od najbržih i najpristupačnijih medija, gledajući sa aspekta tehnološke ostvarljivosti.

4. Analizirati sistem manipulativnih strategija na internetu je ista priča kao i sa manipulativnim sistemom svakog drugog medija; jer knjiga je sama po sebi manipulativna (sugestivna), a da bi knjiga stigla do čitaoca, prolazi kroz još neke manipulativne nadogradnje (izavači, lobiranje, književne nagrade)

Možda sam produbio temu u malo pogrešnu stranu, alinadam se da idem u dobrom smeru.