Podaci o citiranosti i impakt faktoru domaćih časopisa na sajtu Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci obuhvataju tri godine (2002-2004), a obrađeni su 2005. U nedostatku novijih pregleda, i ovaj je veoma dragocen.
Pitanje citiranosti biće veoma važno u narednom periodu, pošto će ti podaci biti korišćeni i prilikom akreditacije naučnih i visokoškolskih ustanova, i prilikom ocenjivanja ispunjenosti kriterijuma za napredovanje naučnih radnika. Srpski naučnici, posebno oni iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, poslovično su hendikepirani u pogledu mogućnosti objavljivanja i šansi da budu citirani. Oni jednostavno dele sudbinu “nauke sa periferije”. Zahvaljujući radu ljudi oko CEON-a i posebno profesora Pera Šipke, uspostavljeni su nacionalni citatni indeksi. Naravno, posebno pitanje je koliko Ministarstvo nauke prilikom ocenjivanja svojih projekata i odlučivanja o finansiranju publikacija uvažava ove parametre.
