Juče je objavljeno da je dobitnik nagrade Drugog programa Radio Beograda za najbolju teorijsku knjigu Slobodan Grubačić za delo “Aleksandrijski svetionik”. Knjiga se bavi istorijom tumačenja književnosti i pisana je kao problemska istorija. Visoka erudicija i sjajan stil, prisno poznavanje problema. Knjiga bi predstavljala događaj i u kulturama većim i bogatijim (ne mislim na materijalno bogatstvo) nego što je naša.
Knjigu sam čitao letos, i uživao u njoj, iako sam povremeno osećao kao nedostatak odsustvo obimnije prateće naučne aparature. Ne pristupa svaki čitalac sa podjednako velikim rezervoarom prethodnih znanja. Toga sam se setio sinoć, čitajući knjigu Žana Grondena “Einführung in die philosophische Hermeneutik”, čiji tematski okvir je manje-više srodan okviru Grubačićeve knjige. Delo našeg autora je neuporedivo bolje napisano, ali kod Grondena sam već posle pedesete strane našao nekoliko napomena, ukazivanja (i, konačno, fusnota), koje mogu da posluže - koje će mi najverovatnije poslužiti - kao putokaz. To samo pokazuje da dela jedne vrste, ma kako bila monumentalna (u tom pogledu sam saglasan sa ocenom izdavača “Aleksandrijskog svetionika”, Zorana Stojanovića, zaslužnog za tolike dragocene knjige), ne mogu bez dela druge vrste. Erudicija ima najmanje dva lika. Jedan se ispoljava u širokim zahvatima i praćenju transformacija problema, drugi u prepuštanju detalju i, ponekad i sitničavoj, preciznosti.
4 Comments
Write a Comment»Moraću ovu knjigu uskoro da nabavim, ako kod Zorana Stojanovića postoji još onaj popust od 20 %. Inače, volim knjige sa dobrom aparaturom stoga što i nemam baš neko čitalačko iskustvo. Recimo, Borhes je voleo da čita razna izdanja Danteove Komedije na raznim jezicima, upravo zbog aparature.
Vidim i u Kulturnom dodatku Politike tekst Slobodana Jaukovića o Aleksandrijskom svetioniku. Doduše, nema ga na internetu pa ću ga skenirati i linkovati. Pozz
Treba da uradim prikaz za majski ili junski broj “Letopisa”. Knjiga zaista odskače, ne samo iz ovdašnje godišnje produkcije dela iz humanistike, nego i iz okvira uobičajene slike knjige te vrste, bar kada su u pitanju domaći autori. Ono što je kod Grubačića jedno poglavlje, većina bi obradila u obliku cele učene i dosadne knjige. “Aleksandrijski svetionik” je učen, a nije dosadan.
E onda moram da je kupim.