Poslednji tekst

Pregled pesničke 2008. godine

U novom broju “Književnosti” moj pregled pesničkih knjiga iz 2008. godine. Ovde prenosim prva tri pasusa, a zainteresovane za ostatak upućujem na časopis (S.R., “Promena i doslednost”; Književnost, g. LXIV, knj. CXXVI, br. 2 (2009), str. 139-145).

Осврт на песничку 2008. годину отвориће оцена која више одражава лични читалачки укус потписника текста, него што сме да претендује на општије важење: најузбудљивија песничка књига објављена 2008. године је - једна панорама. Зборник нове новосадске поезије Нешто је у игри (Неолит и Културни центар Новог Сада), упознаје нас са песничком генерацијом која се још увек налази у процесу формирања. Још увек је све у игри, још увек стваралаштвом ових младих људи доминирају текстови манифестног и аутопоетичког карактера, још увек не знамо који од аутора заступљених у панорами могу да рачунају на озбиљну песничку будућност. Оно што знамо, то је да се будућност коју наговештава зборник Нешто је у игри радикално разликује од било којег од поетичких модела који се данас развијају, интерпретирају и етаблирају у „главном току” српске књижевности. У текстовима зборника, на делу је критика свега постојећег - критика говора, критика стварности, критика поезије… Није чудно што та критичка поезија уједно саму себе тумачи: појмовна апаратура којом би се књижевнокритички обухватила нова песничка пракса тек треба да буде освојена. Док се то не догоди, или док официјелна култура не интегрише дух негације који суверено влада новом поетском праксом, они који у њој не учествују могу је посматрати само налик на неки вулкански феномен, којем се можемо приближити тек пошто се примордијална ватра охлади, накнадно, дакле. Предводници генерације у настајању су, бар за сада и бар судећи према текстовима објављеним у зборнику, Маја Солар, Синиша Туцић, Ника Душанов, Душан Пржуљ, Драгослава Барзут, Патрик Ковалски (псеудоним Бојана Јелића) и Бојан Самсон. Неки од њих иза себе имају већ и по две-три објављене збирке, а одлична прва књига Маје Солар Макулалалалатура (Студентски културни центар, Крагујевац) налазила се у ужим изборима за неколико важних књижевних награда (Виталова, Миљковићева, „Ђура Јакшић”).

Осим Маје Солар, првенце који се јасно издвајају из вредносног просека (а не припадају кругу окупљеном око панораме Нешто је у игри) објавили су и Дане Комљен (Убица зечева, Артпринт, Бања Лука - Бранкова награда), Маја Лабус (Просута по мору, Народна књига - Алфа, Београд) и Невена Милашиновић (Сунчева дјеца, Глас српски, Бања Лука), али о тим насловима би више требало рећи неком другом приликом. У овом тексту неће бити речи ни о књигама изабраних песама. Приметићемо само да су током 2008. запажене изборе поезије сачинили Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Иван Растегорац и Никола Вујчић, као и да је Мирослав Максимовић у ново-старој књизи сонета још једном осликао животне радости и тешкоће. Копицлов Совин избор (ГБ „Владислав Петковић Дис”, Чачак) овај критичар је у једној анкети означио као најбољу песничку књигу године.

У овом тексту ће бити понуђене нотице о појединачним збиркама песама, изабраним не толико зато што се критичару чине бољим од других, колико зато што могу да репрезентују одређено виђење тренутног стања савременог српског песништва. Биће, према томе, забележене нове књиге Д. Ј. Данилова, Новице Тадића, Тање Крагујевић, Душка Новаковића, Небојше Деветака, Радомира Д. Митрића, Дејана Илића и Милана Ђорђевића. У некој другачијој критичарској визури, њима би се, захваљујући свом квалитету, придружиле књиге Владимира Копицла (Промашаји, Повеља, Краљево), Драгомира Брајковића (Песма у песми, СКЗ, Београд), Бошка Томашевића (Археологија прага, Адреса, Нови Сад), Симона Симоновића (Педесет две одјаве, Филип Вишњић, Београд), Дејана Алексића (Довољно, Исток-Запад, Зајечар), Зорана Пешића Сигме (Воз за једног путника, Исток-Запад, Зајечар), Злате Коцић (Мелод на води, Завод за уџбенике, Београд), Ота Хорвата (Путовати у Олмо, Повеља, Краљево) или Ђорђа Сладоја (Манастирски баштован, СКЗ, Београд). Неке од поменутих књига су у међувремену и награђене.

8. april 2009.

Srpski citatni indeks

Već više meseci na adresi scindeks.nb.rs može da se pronađe vrlo funkcionalan Srpski citatni indeks, koji referiše naučne časopise koji se objavljuju u Srbiji. Ovaj projekat neprocenjive vrednosti, vodi Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije.
Šta je moguće uraditi pomoću Scindeksa?
Prvo, može se pratiti naučna produkcija i pretraživati […]

16. mart 2009.

Virtuelna biblioteka (2)

Virtuelna biblioteka (2)

Sabiram razgovor na temu iz naslova, na 15. međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu. Razgovor je vodila Vladislava Gordić-Petković a učestvovali smo i Mirjana Đurđević i ja. Pokrenuto je više tema, ali čini mi se da bi najvažnije bile, prvo, ima li e-izdavaštvo u našoj zemlji realne izglede, u uslovima kada izdavači ne mogu da […]

12. mart 2009.

Virtuelna biblioteka

Šta? - Razgovor na temu iz naslova.
Gde? - Novi Sad, Sajam, 15. međunarodni salon knjiga, Hala “Master”, Bina “Dani Laze Kostića”
Kad? - Subota, 14. mart 2009, sa početkom u 17:00
Ko? - Vladislava Gordić, Mirjana Đurđević, Saša Radojčić i Slobodan Vladušić
Teze za razgovor (V. Gordić):
1) Više ne postoji dilema “knjiga ili […]

7. mart 2009.

Norman Makejg, Izveštaj plemenu

Divna poezija. Pokazuje nam kako eskapizam ne mora da se preobrazi u autizam, kako lokalno ne mora da bude osuđeno na provincijalno, kako malo može da bude važno…
Prevodilac Dušan Puvačić, izdavač Arhipelag.

21. februar 2009.

Nagrada Meša Selimović

Nagrada Meša Selimović

Ljudi vole da misle da su u pravu, da se njihovo mišljenje saglašava sa mišljenjem većine ili mišljenjem autoriteta. Taj fenomen se potvrđuje npr. u izbornom postupku, kada kandidati u drugom krugu dobijaju veći procenat glasova nego u prvom, ili posebno u postizbornim anketama, prema kojima ispada da se za pobednika opredeljuje mnogo veći udeo […]

9. februar 2009.

Đe me nađe?

Već duže vreme, među frazama za pretraživanje preko kojih posetioci dolaze do ovog bloga, skoro svakog dana se nađe i “javna kuća”. Dakako, ne pišem o toj vrsti ustanova za odmor i razonodu, a posete sa pretraživača se u ovom slučaju usmeravaju na belešku u kojoj sam se osvrnuo na primer loše prakse tzv. “javnog […]