Svoju prvu knjigu pesama Dragana Brdarić (Novi Sad, 1982) “zaradila” je kao pobednica 23. Festivala “Dani poezije” u Zaječaru. U pogovoru knjizi, Dragan Bošković ocenuje da

Svet Igre za decu grada predstavlja se kao nehumani ili posthumani urbani milje u kojem i subjekt, i stvarnost, i poezija postoje samo kao trzaji nekada davno celovitih entiteta. (…) U takvom dehumanizovanom kontekstu, pesnički glas balansira između sopstvene moderne želje za samouspostavljanjem i susreta sa postmodernim svetom koji uporno demantuje da je to moguće ostvariti. U poeziji Dragane Brdarić očigledna jw paradoksalna dijalektika ovoga biti i ne biti…

Igre za decu grada

Nadrealan prizor od crepova i pleksiglasa.
Nebo-
-komadići uokvireni antenama.
Slagalica sa dimnjacima i dimovima.

Travnjak, pravi,
i pravo brdo u pozadini
kao da su okrnjeni.
Kao da je preko papira prosuta kafa i hrapavo je na dodir.

Oluci se sjaje žuto.
To im je od sunca koje je u donjem desnom uglu,
od neke mirne izmaglice posle kiše,
od vetra što prolazi kroz praznine nedovršene zgrade.