Smederevska pesnička jesen – konkurs za 2009.
6. avgust 2009. | Kategorija: Konkursi
Organizacioni odbor 40. Međunarodnog festivala poezije “Smederevska pesnička jesen” raspisao je konkurs za nagradu “Zlatna struna”.
Autori na konkurs mogu poslati najviše dve neobjavljene pesme napisane na srpskom ili nekom stranom jeziku sa obaveznim prevodom na srpski, u četiri primerka i potisane šifrom (razrešenje šifre priložiti u posebnoj zatvorenoj koverti).
Adresa:
MEÐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE
“SMEDEREVSKA PESNIČKA JESEN” (ZA KONKURS)
PP 118, 11300 SMEDEREVO
Rok: 10. septembar 2009.
Na Smederevsku pesničku jesen, koja se održava 21. i 22. oktobra, biće pozvano pet autora, a odluka žirija o najboljoj pesmi biće saopštena na završnoj večeri Festivala. Dobitniku nagrade pripašće statueta “Zlatna struna” (rad vajara Selimira Jovanovića) i novčana nagrada.
ko je u žiriju ove godine na ovom konkursu?
kad će rezultati i da li se zna pobednik?
I TI SI RADOVANE NESTRPLJIV U OVIM STVARIMA! PISES LI TI NESTO I STA?
pišem,pišem, imam buljuk napisanih pesama, uglavnom rimovanih bez rime.
ja sam nadrealista, i to kad sam raspoložen.
pišem dosta i priča, anegdota, jednostavno fotografišem hemijskom olovkom ono što bi poznati pisci nazvali REALNOST.
bravo! razmisljam da li da nesto saljem na ovaj konkurs plasim se da cu biti pozvan na zavrsnu svecanost…
Normalno, pošalji, mlad si, uspećeš. evo čitam pre neki dan vrli časopis iz šumadije, pod nazivom kao nešto svi koračaju (u pseudo pravcu), umesto da hodaju na rukama. e tamo se nađoše dva mlada pesnika. jedan u u ulozi kritičara, a drugi u ulozi autora kome ovaj prvi daje ocenu. gle sad: kritičar koji se zove Živan Nikolić (pojavlju je se i ovde na stranicama METAFORE sa sjajnom pesmom KRAJ DANA, doduše pod pseudonimom), tom Matoviću koji ispisa neki stihokaz pod naslovom koferi nekog, meni, nepoznatog lika, daje najvišu ocenu – časti ga rečima da je ovaj među najboljim pesnicima bilo koje generacije. Šta reći, nadobudni mladi stvaraoci. A da vidim da li bi ta dvojca mogla da kičicom, na platnu, oslikaju, recimo, petla u ponoć. Ili da me dobiju u tablićima. Jedan na jedan. Garantujem: nikad. Ali to je već problem njihovog anahrono-postmodernističkog pristupa književnosti. NEKO, drži se mene i uspećeš. Ako ne u poeziji (u kojoj svaki indijanac uspeva), uspećeš bar u tablićima.
ако су стари грци могли да се такмиче у стиховању на трговима то би данас могло на нету. боље него да се намеће писање поезије сваког и на сваком месту и квази озбиљно разглабање на неким скуповима.
divno – još jedno pjesničko druženje za koje nisam znala pruža priliku za upoznavanje srodnih duša i kroz vaš konkurs. pitam ovom prilikom: da li će se izdavati zbornik -štampati izabrane pjesme učesnika konkursa , što se dešava u nekim natječajima .??? no , svejedno , vjerujem da će to biti dobar konkurs – naš narod je talentovan jer je osječajan i pravičan i željan ljepih dogadjanja …… pozdrav iz subotice svim srcima posebno pjesničkim
Cao! Zanima me da li se zna ko su autori koji ce biti pozvani, s obzirom da je danas 19.oktobar? Pozdrav svima!
ЗЛАТНА СТРУНА
Пет песника изабраних на конкурсу за награду
ЗЛАТНА СТРУНА су: Александар Генчић, Светлана
Пешић, Дејан Алексић, Иван Лаловић и Јевросима
Ристовић
Dejan Aleksic je dobio Zlatnu struni i nagradu publike. Suta (treba vremena da se prekucaju) cete moci da vidite sve pesme iz izbora, pa sudite, procenjujte i ocenjujte
Cestitke svima koji su ucestvovali!
Ovo su izabrane pesme.
Svetlana Pešić, Vlasotince
JESENJI VETROVI
Osećam nekim zaboravljenim čulom
Vetrovi ove jeseni već oštre noževe
Bojim se za svoj vrat i množim nulom
Prećutane reči spore kao puževe
Ništa nije ostalo medju dlanovima
Od onolikog letnjeg peska ni zrno
Mutne se reke razlivaju po snovima
Na javi im izvorište-mastilo crno
U zoru iznemoglo bacim seme jalovo
Isposnelo j evreme belu njivu
Cvast gde je negda sam Bog stolov’o
U budjavom mlivu dana gorčala pogaču sivu
Od tuge s enebo ne spušta do pogleda
Samo se oblaci pod trepavicom mreste
I kukavno pesma je spremna da se preda
Otrovana srebrom mesečeve kreste
Osećam nekim zaboravljenim čulom
Vetrovi ove jeseni već otre noževe
Poturam svoj vrat i množim nulom
Prećutane reči spore kao puževe
Aleksandar Genčić, Svilajnac
KUĆA NA MESEČEVOM OSTRVU
U prostoru izmedju dva prozora
leži moja kuća
mesečari po celu noć
i istače jezero u svoja okna,
otvara vrata pticama
što čekaju na krovu gledajući u
šumski dah mesečevog lišća.
Na mom pragu mesečari vuk,
ceo dan čeka da
isija snove, lepe, surove
i krotke
i zagreje ognjište
ispredenom pričom o Mesecu.
Dejan Aleksić, Kraljevo (Zlatna struna)
VEĆE
Setimo se, katkad, večeri pod voštanim
zvezdama, naraslih reči što zalaze
u sirotišta govora i drhtavice pod nebom
ne većim od dlana. Nedužnost za vas nema
otvoren račun, jer sumnja u misao je ljudska,
kao alergija ili tenor, i ništa nad krovovima našim
nasukati se neće na glinenu ljubav domova.
A rasli smo i nije nam smetalo što datumi
Gasnuli su negde, iznad krompirovih polja
Ili sa sovinom javkom, dok vrškovi borova
Zasecaju blede trbuhe magle. Tamo je svet,
Govorili smo, mlada značenja od kojih
Misli su lake pred danima pretvorenim
U čuda. Tamo su naše oči, posadjene
U slatki nered istina, verne samo zato
Što slepe su za istinu iznutra.
Tu gde smo, dirljive aveti obzira
Vire nam kroz rebra o koprivi pevajući.
I svet u nama narastao je toliko
Da tumačiti se može samo samoćom,
Kao velika zlatna bolest po kojoj ohladjeno
Kaplju zvezde od voska.Sami smo, oduvek,
A ipak tvrdimo: ništa neće biti izgubljeno;
I pepeo u nama vraća se rečima.
Ivan Lalović, Beograd
UVO
Ja ruku nemam,
bez očiju sam,
bez jezika,
nemirne kože.
Nos mi je upropastio
Kasijus Klej –
iz podzemlja.
Ogromno sam uvo,
duboko budno,
što stražari
nad skorim porodjajem
tišine.
Jevrosima Ristović, Beograd
MISLIO SAM DA SAM ONA
Lutao sam neprečišćen po sećanju
(u koje sam se pretvorio)
po njenoj i susednim stvarnostima
nakićenim mitovima, prećutanim
topotom iz daljine, na tragu izdaji
okačen kao jabuka na kapiji nevestinoj
kako me ustreliti može mladoženja
konjanik iz istoimene priče
Lutao sam oko nje kao vuk hromi
razemljen, listao svoje snove
kao pastir u tminama prosio svetlost
za svoja duhovna stada
U seobi je sreo i postao baš ovaj lik
pošten nalazač pustinjskog izvora
opominjao travu na oprez, senu od sene
stepeo od nepomičnog, mirnog
Postajao sam zov, unuk prazova
slep, nečujan, nevidljiv za graditelje
postajao sam tačka,smanjivao se
da me ne ugradi bilo ko u bilo šta
Pred vratima odaja za ljubav
krst sam skidao i molitvu odlagao
a ona me napuštala, odlazila
u svoju goru, svoj vazduh seobe
Mislio sam da sam ona
u trenucima kad se jedine
meridijani i uporednici
Nagrada “Miloš Crnjanski” za 2009. godinu pripala je Dejanu Stojiljkoviću za debitantski roman “Konstantinovo raskršće”! Sve cestitke autoru, izdavacu i pohvala ziriju!
Mislim da je ove godine izbor pjesama na ovom pjesničkom festivalu zaista dobar. Svetlana, Aleksandar, Dejan, Jevrosima imaju po formi duže i lijepe pesme. Ivanova je takođe dobra, kratka po formi, ali uspješno efektna. Čestitam svima, pogotovo Dejanu na pobjedi. Njegova pjesma je zaista najbolja, iako su nijanse u pitanju.