O novoj knjizi pesama Mirjane Kovačević “Jezikom u mleko” (Interpress, 2008), Danica Diković Ćurguz zapisala je i sledeću ocenu:

U srpskoj književnosti 90-ih godina prošlog veka – i u prvoj deceniji ovog – Istorija je, najviše u romanu, snažno odjeknula. To nije ni čudno, jer smo je svi u tom vremenu živeli: njom pritisnuti i – zapitani. Međutim, neka od najboljih ostvarenja, kroz koja se može pratiti ovo vreme, nastala su – možda iznenađujuće, u poeziji…

Košuta

Hodali smo
po polomljenom staklu
svetlosti slapovi
batrgali su se
između istine i laži

ostali su
prazni hodnici

naše ofucane
balske haljine
i crni flor
kao i zvečke
u jaslama
nasleđenim

hodali smo
u ritmu marša
novom maršutom
put mira
sa žvalama
i snovima
o švargli i pršutama

niko nije ni primetio
prošla je košuta

samo je odzvanjao

pucanj

Želja

Po ko zna koji put
sedam za isti sto
isti sto na kome
ručavali su prethodni
vlasnici mog
trenutnog prebivališta
ili lečilišta
svejedno
po ko zna koji put
sedam za isti sto
na kome su životinje
služile goste
a domaćini slavili slave
po ko zna koji put
sedam za sto
premazan lakom
ivica već otupelih
raspored papira
različit kao i biseri
rasuti po njemu
plastični
po ko zna koji put
sedam za isti sto
na kome je održan
čas anatomije
put koji ne poznajem
stoti put prelazim
već osedela
sa jednom
jedinom željom
da nešto u ime Boga
zapišem