Kajoko Jamasaki, profesor japanologije na Filološkom fakultetu u Beogradu, prevodi sa srpskog na japanski (i obratno) i piše poeziju. Na japanskom i srpskom.

Njene pesme na srpskom jeziku poseduju osobeni kvalitet: one povezuju dva tipa osećajnosti i dva tipa jezičke slikovitosti, istočnjačke i zapadnjačke. O sopstvenoj poeziji je jednom prilikom rekla:

Svoju poeziju posmatram kao razgovor sa tišinom. Kao što je za slikare belina početak slike i sav njihov trud je usmeren ka savladavanju te beline, tako i ja pokušavam da savladam tišinu ne narušavajući njenu skladnost i životnu snagu koju ona u sebi nosi.

Izdavač: Rad, Beograd.
ISBN: 978-86-09-00991-4
Povez: mek; 80 str.

KAMENI VRT

Ovde, vreme postaje pena:
nestaje među talasima
na dnu suvog
okeana.

Ovde nije sve
kamen, ni
pesak.

Vilin konjic sleće
na sivi kamičak.
Mrav traži
hranu.

Na kamenu raste
mahovina, kao
san usnulog
leptira.

Uzalud
pokušavaš
da odeš
nekud.

DARIVANJE

U senci mladog javora
česma daruje
putnika jutarnjom
vodom.

(Znam da se zadovoljim
onim što mi je
dato.)

Ovde u vrtu
ne postoji
vreme.

Slavuj ne prekida
pesmu: ljudski
glas nestaje,

da se kamen
vrati u
plavi
san.