PRIČA

radimo i lik do mene
mi govori
neku priču o
nasleđenoj kući
i o tome šta je planirao
da uradi sa njom
kad bude
imao decu.
sve to loše deluje na
mene
misli mi krenu u tom
pravcu, postajem depresivan
a posao je sam po
sebi dovoljno težak
ali nastavljam da radim i mislim
o tome
a on i dalje
brblja o kućama, imanjima, provodima,
izvesnoj budućnosti.
pravim se da slušam
i skidam
blok po blok
sa trake
a
kad nešto treba
da bude smešno,
nasmejem se.
to ga ohrabri
pa se teme smenjuju,
reči postaju oblak koji sve jede,
svet je pun surove nade, mislim ja
radimo i on priča, priča, priča
i tako
svakog dana
kao i u ostalih 300 miliona
fabrika na ovom jebenom svetu.

GODIŠNJICA

ona je spremila večeru
a bilo je i vina
koje sam doneo
ranije
pa sam popio
čašu-dve
ona se odlučila za kolač.
dok smo jeli
gledali smo neke
spotove
ali nije bilo ništa
zanimljivo pa smo prebacili
na
sportski kanal
i gledali
borbe
borili su se nabildovani lik
i mršavi lik
prvo su se odmeravali
razmenili su po koji udarac
a onda se nabildovani
neoprezno otvorio
i mršavi ga je zategao
u glavu
preciznom snagom
i tu je bio kraj
bilo mi je drago zbog toga
i sve u svemu
bila je to dobra borba
čak se i njoj dopalo
onda smo uradili ono što
obično muškarac i žena
rade
ali ja nisam mogao,
samo ona je svršila
nasmešila se i poljubila me
a ja sam sipao još
jednu čašu vina
kresnuo upaljač i
namestio se bolje u kauču
zagrlio sam je i
pomislio – ja sam neki
obespravljeni kralj koji
uvek zaboravlja
na to.
počinjala je nova borba na TV-u.
ona je zapalila cigaretu
i promenila kanal.

STARAC

skoro svakog dana
vidim tog dedu
kako stoji negde na
trotoaru i
gleda oko sebe
uvek nosi šešir
sako i pantalone
sa neprimetnim prugama
često stoji baš ispred
kuće u kojoj
živim
zagledan u kevino cveće
ili nešto u daljini
ponekad ga posmatram
kroz prozor
i čekam da nešto
uradi
nešto za šta se svaki dan
sprema tu
na ulici
ali jedino što se
dogodi
su spori koraci
dok se premešta na
neko drugo mesto
obično ga samo pozdravim
mada je
par puta govorio
nešto o amerikancima i rusima
i o tome što će
moguće biti
nikakvo sranje o iskustvu i mudrosti
on je samo čovek
koji oseća prazninu svojih godina
i ne zna šta će
sa sobom,
ali nedovoljno da se ubije
kao i ja.

SVIRKA

otišao sam na džez svirku
u ovdašnji bioskop

kako je bilo još vremena
seo sam u kafanu
popio dva vinjaka i dve vode
popušio nekoliko cigareta

za šankom su pričali
o jučerašnjoj velikoj utakmici
kupa UEFA u beogradu

slušao sam ih
bili su razočarani
njihov tim je izgubio
a kriv je bio trener i
određeni igrači

i ja sam bio razočaran
i krivio sam samo sebe

platio sam i otišao
pred bioskop i čekao da počne svirka
dosta ljudi je bilo ispred i u holu
i oni su isto čekali

seo sam na naslon klupe
i zapalio cigaretu

prišao mi je fotograf u pokušaju
i malo smo popričali
isprobao je svoj fotoaparat na meni
želeo je da slika koncert
pa da ga malo razradi
onda mi je pričao o komunikaciji
onog sa slike sa onim što posmatra
izloženu fotografiju
i da zato ne valja da
gledam u stranu

previše sam fin kad nisam pijan
a u oba slučaja ne znam da se ponašam
ali ljudi su počeli da ulaze
što je prekinulo «foto-sešn»
pa sam i ja ušao
i seo u drugi red
jer drugde nije bilo mesta

nakon uvodnog preseravanja
i aplauza
koncert je počeo
i posle sat i po bio gotov

sve vreme sam se osećao neprijatno
zbog svih tih ljudi što su sedeli iza mene
i što su mogli da me vide sleđa
navikao sam da sedim skroz pozadi
bilo gde da sedim

dok sam izlazio odlučio sam
da ne idem u neki kafić
i napijem se
nije mi bilo do toga ni do
ljudi koje ću tamo sresti

seo sam opet u onu kafanu
bila je prazna
stari konobar je zatvarao
ali mi je dopustio jedno piće

vinjak i čašu vode – rekao sam

popio sam piće u dva gutljaja
platio i izašao

kupio sam kutiju cigareta u blizini
i krenuo kući

u 23 i nešto, 26. oktobra
bio mi je pun kurac
mog života

VEČNA VATRA

moguće da je ovo pakao;

sediš u mraku
i mesečina ulazi kroz prozor
slušaš vesti na
radiju
a sat otkucava tvoj život
sa velikom hladnokrvnošću
mesečina pravi senke na zidu
i gledaš u njih
glasno prdneš
onda malo grizeš nokat
na malom prstu
leve ruke
moguće da je ovo pakao;

što više misliš o tome
više veruješ
u to

MLADIĆ, DEVOJKA I RADIO

gledam te kako spavaš
i slušam tvoje
glasno disanje
mračno je i radio je
uključen
i pokrio sam te svojim duksom
a ti si mi okrenuta
leđima i tvoja desna
podlaktica stoji uspravno

ležao sam pored tebe
a sada te već sat vremena
posmatram
sedeći na podu,
s cigaretama,
želeći neko piće,
i imam osećaj
da se nalazimo u balonu ni od kuda.

mirno je, čujem samo tebe i radio.

od kako te znam govorila si
da voliš da spavaš,
da bi prespavala
čitav svoj život.

možda to i jeste rešenje
i mi 16 sati svakog dana
svakog svog života
radimo pogrešne stvari
a vazduh je spor i mi smo spori
i sve je prebrzo za nas.

bilo kako bilo,
lepo je biti ovde blizu
tebe
dok ova soba postaje
mesto kojem ništa više
nije potrebno.