Komentari na: Boško Tomašević, Novi plodovi pohoda

Od: kontraproduktivan

kontraproduktivan — Fri, 11 Nov 2011 20:38:02 +0000

e ovo je pesnik za ripli rubriku. najbolje što sam pročitao na metafori…

Od: leposava

leposava — Tue, 05 Oct 2010 10:41:54 +0000

Šta bi ovo trebalo da znači, imenjakinjo? Ne dokučujem vašu poruku? Jel ste meni nešto rekli, poručili?

Od: lepa

lepa — Tue, 05 Oct 2010 09:13:54 +0000

Čak i najbolji pisci ponekad pišu gluposti.
Ako hoćeš da postaneš pisac moraš da se navikneš na usamljenost.
Ako ne možeš da pišeš sam nadji partnera.

Od: leposava

leposava — Tue, 05 Oct 2010 07:10:35 +0000

Žalim slučaj, i tvoj i njegov!

Od: ..................

.................. — Mon, 04 Oct 2010 15:47:07 +0000

Ma, kakav mejl! Neće ti on poslati mejl, vidiš da ignoriše.

Od: leposava

leposava — Mon, 04 Oct 2010 09:06:02 +0000

Joj, tko si, ti što ostavljaš tragove u vidu tačkica? da to nije mejl kojimslučajem?

Od: ..................

.................. — Sun, 03 Oct 2010 20:32:33 +0000

……………………

Od: leposava

leposava — Thu, 30 Sep 2010 09:36:55 +0000

MILICE, I JA TRAŽIM NJEGOV MEJL, VEĆ GODINAMA, ALI ON TO NEĆE DA DA. bOŠKO DAJTE NAM MEJL, DA SE DOPISUJEMO! HAVALA U NAPRED!

Od: Milica Markić

Milica Markić — Fri, 23 Oct 2009 21:11:25 +0000

Unutra i spolja, sebi i drugima, ispričaj svaku situaciju, imenuj svako stanje; traži reči, isprobavaj ih, tu cipelicu koja pepeljugu volšebno pretvara u princezu. Pomiči reči kao žetone koje stavljaš na brojeve ruleta. Možda ću ovog puta uspeti? Možda ću pobediti?
Govori, hvataj ljude za rukav, zapovedi im da sednu preko puta tebe i slušaju. A onda se i sam pretvori u slušaoca njihovog „govori, govori“. Nije li rečeno: „Govorim, dakle, postojim?“ Govorenje znači postojanje?
Koristi za to sva mogućna sredstva, metafore, parabole, zamuckivanje, nedovršene rečenice, ne obaziri se na one upola prekinute kao da se za glagolom najednom otvorila provalija.
Ne ostavljaj nijednu neobjašnjenu, neispričanu situaciju, nijedna zatvorena vrata; izvaljuj ih psovačkim šutiranjem, čak i ona koja vode u nelagodne i stidljive pasaže koje bi radije da zaboraviš. Ne stidi se nikakvog pada, nijednog greha. Ispričan greh je razrešen. Ispričan život je spasen. Ne uče li nas tome sveti Zigmunt, Karl i Jakov? Onaj ko nije naučio da govori zauvek će ostati zarobljen u klopci.
OVO JE PITANJE ZA BOŠKA TOMAŠEVIĆA A NEMAM NJEGOV MEJL