http://www.meta-fora.com/2009/04/bosko-tomasevic-novi-plodovi-pohoda/ Magazin za poeziju Thu, 22 Jul 2010 10:08:43 +0200 http://wordpress.org/?v=2.8.4 hourly 1 http://www.meta-fora.com/2009/04/bosko-tomasevic-novi-plodovi-pohoda/comment-page-1/#comment-1439 Milica Markić Fri, 23 Oct 2009 21:11:25 +0000 http://www.meta-fora.com/?p=666#comment-1439 Unutra i spolja, sebi i drugima, ispričaj svaku situaciju, imenuj svako stanje; traži reči, isprobavaj ih, tu cipelicu koja pepeljugu volšebno pretvara u princezu. Pomiči reči kao žetone koje stavljaš na brojeve ruleta. Možda ću ovog puta uspeti? Možda ću pobediti? Govori, hvataj ljude za rukav, zapovedi im da sednu preko puta tebe i slušaju. A onda se i sam pretvori u slušaoca njihovog „govori, govori“. Nije li rečeno: „Govorim, dakle, postojim?“ Govorenje znači postojanje? Koristi za to sva mogućna sredstva, metafore, parabole, zamuckivanje, nedovršene rečenice, ne obaziri se na one upola prekinute kao da se za glagolom najednom otvorila provalija. Ne ostavljaj nijednu neobjašnjenu, neispričanu situaciju, nijedna zatvorena vrata; izvaljuj ih psovačkim šutiranjem, čak i ona koja vode u nelagodne i stidljive pasaže koje bi radije da zaboraviš. Ne stidi se nikakvog pada, nijednog greha. Ispričan greh je razrešen. Ispričan život je spasen. Ne uče li nas tome sveti Zigmunt, Karl i Jakov? Onaj ko nije naučio da govori zauvek će ostati zarobljen u klopci. OVO JE PITANJE ZA BOŠKA TOMAŠEVIĆA A NEMAM NJEGOV MEJL Unutra i spolja, sebi i drugima, ispričaj svaku situaciju, imenuj svako stanje; traži reči, isprobavaj ih, tu cipelicu koja pepeljugu volšebno pretvara u princezu. Pomiči reči kao žetone koje stavljaš na brojeve ruleta. Možda ću ovog puta uspeti? Možda ću pobediti?
Govori, hvataj ljude za rukav, zapovedi im da sednu preko puta tebe i slušaju. A onda se i sam pretvori u slušaoca njihovog „govori, govori“. Nije li rečeno: „Govorim, dakle, postojim?“ Govorenje znači postojanje?
Koristi za to sva mogućna sredstva, metafore, parabole, zamuckivanje, nedovršene rečenice, ne obaziri se na one upola prekinute kao da se za glagolom najednom otvorila provalija.
Ne ostavljaj nijednu neobjašnjenu, neispričanu situaciju, nijedna zatvorena vrata; izvaljuj ih psovačkim šutiranjem, čak i ona koja vode u nelagodne i stidljive pasaže koje bi radije da zaboraviš. Ne stidi se nikakvog pada, nijednog greha. Ispričan greh je razrešen. Ispričan život je spasen. Ne uče li nas tome sveti Zigmunt, Karl i Jakov? Onaj ko nije naučio da govori zauvek će ostati zarobljen u klopci.
OVO JE PITANJE ZA BOŠKA TOMAŠEVIĆA A NEMAM NJEGOV MEJL

]]>