Razgovorom o pesmi Santa Maria della Salute i čitanjem poezije Društvo književnika Vojvodine obeležilo Svetski dan poezije.

Društvo književnika Vojvodine drugi put je organizovalo manifestaciju povodom  Svetskog dana poezije 21. marta, koji se obeležava u svim značajnijim prestonicama kulture širom sveta.

Manifestacija je počela u Klubu DKV razgovorom povodom stogodišnjice objavljivanja (1909) jedne od najlepših pesama srpskog jezika Santa Maria della salute Laze Kostića. U razgovoru su učestvovali Nikola Strajnić, Jovan Zivlak, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić i Vladimir Gvozden. Pesma Laze Kostića je stalno otvoreni izazov za tumačenje i mnogi znameniti pisci našeg jezika objavili su veliki broj inspirativnih tumačenja ove slavne pesme. Tekstovi sa ovog skupa biće objavljeni narednog meseca u časopisu Zlatna greda.

Ivan Negrišorac, pesnik i univerzitetski profesor, fokusirao se na  recepciju ove pesme. Istakao je da je u trenutku objavljivanja pesma prošla skoro nezapaženo, nema je ni u znamenitoj Antologiji Bogdana Popovića, da bi je prvi otkrili modernisti generacije Svetislava Stefanovića i Stanislava Vinavera, koji su zahvaljujući njoj prepoznali Lazu Kostića kao oca srpskog modernizma. Potom je pesma bila predmet istraživanja velikog broja književnih kritičara i naučnih radnika i nema gotovo nijednog njenog aspekta o kojem nisu napisane brojne studije. Postavivši pitanje da li u srpskoj poeziji postoji panteon svetih vrednosti, Ivan Negrišorac skreće pažnju da bi, ako postoji, na njegovom vrhu stajao Laza Kostić sa svojom Santa Mariom kao monumentom, koji upozorava potonje pesnike da je poezija suštinski stvaranje smisla i oblika.

Profesor Nikola Strajnić je povodom stogodišnjice podsetio na to da su mnogi pesnici bili svesni značaja broja sto, kao i da je Horacije govorio da je toliko potrebno da pesma ostane u trajnoj svesti čitalaca. Strajnić je potom govorio o dve glavne teme u pesmi Santa Maria della Salute: o ljubavi i smrti. Pozivajući se na Platona koji je isticao entuzijazam, kao prizivanje boga u svoj duh, koji usled tog prisustva postaje okrilaćen i lak, Strajnić je naglasio da je za pisanje takve pesme Laza Kostić morao biti nadahnut na taj način, ali da je on pesmu napisao kao zapisnik o tom stanju. Pitajući se šta smrt može da podari pesmi, Strajnić je primetio da pesnik stvara iz smrti i kroz smrt, a pesma samim tim kao da dolazi iz zemlje. Santa Maria dolazi iz stare smrti (Lenka je tada bila već 14 godina mrtva) i zbog toga je to najutemeljenija pesma srpske poezije, ona dodiruje same temelje sveta, i kao takva će doživeti večnost.

Zoran Đerić je na početku govora poetski evocirao početak pesme Santa Maria, i zaključio da nikad ne bi žalio papir na kome je Santa Maria nastala i svi tekstovi o njoj, čak i kad bi se on mogao iskoristiti za pisanje novog remek-dela. Tokom godina proučavanja pesme Santa Maria della Salute, zaključio je da, paradoksalno, veliku poeziju čine dva naizgled suprotna kvaliteta: kristalna blistavost i nepristupačnost, i da ih ova pesma, sačinjena sva od kontrasta, u najvećoj meri sadrži.

Vladimir Gvozden je naglasio da svako ko sebe smatra kritičarem i proučavaocem književnosti, mora imati šta da kaže o pesmi Santa Maria della Salute, a zatim je prisutnima ponudio jedno pesmi sasvim imanentno tumačenje, koje sa baziralo samo na razmatranju elemenata sadržanih u njoj. Kao ono što je najvažnije i što ovu pesmu čini modernom, Gvozden je istakao rascepljenost i neostvarenost subjekta koji i želi i daje sebi pravo da želi, kao i pesnikovu svest da je poezija beg od vremena, ali i njegovo nadilaženje.

Jovan Zivak je Santa Mariu odredio kao tipično romantičarsku pesmu, u kojoj se Laza Kostić u skladu sa svojim načelom da nema poezije bez mišljenja, pojavljuje kao čovek koji promišlja dve osnovne teme, spasenje i romantičarsku ljubav. Što se tiče teme spasenja, Zivlak ističe da je u ovoj pesmi Kostić dao odgovor na pitanje koje je u pesmi „Spomen na Ruvarca” sam postavio, a to je postojanje spasenja i raja, koji je ovde realizovan kroz antropocentričnu koncepciju. Govoreći o romantičarskoj ljubavi zasnovanoj na nemogućoj vezi, Zivlak je Kostića povezao sa Serenom Kjerkegorom, jer je Kostićeva Lenka, kao i Kjerkegorova Regina, agens kroz koji provaljuje idealitet, a ne konkretno živo biće. Pozivajući se na Bodrijara, Zivlak predlaže da se taj idealitet tumači kao transponovani pesnikov ego i u skladu sa tim, ta ljubav postaje obeležena provalom autoerotizma.

Čitanje na otvorenom

Zastupajući stanovište da je otvoreni prostor neposrednije upućen na komunikaciju sa većim brojem potencijalnih poštovalaca poezije, DKV je istog dana organizovao čitanje na otvorenom na platou ispred Jamajka bara u ulici Braće Ribnikar.

U čitanju su učestvovali Nebojša Devetak, ovogodišnji dobitnik Zmajeve nagrade, Vićazoslav Hronjec, Irina Hardi Kovačević, Ištvan Besedeš, Đorđe Kuburić, David Kecman Dako, Tanja Delibašić i Rajica Dragićević.

Ovim povodom je  obeležena i stogodišnjica rođenja poznatog modernog mađarskog pesnika Mikloša Radnotija (1909-1944), jednog od najzapaženijih intelektualaca i modernih duhova u Mađarskoj između dva rata, koji je nastradao nakon tamnovanja na prisilnom radu u nemačkom logoru u Boru. Pesma Odlomak, zabeležena u Borskoj beležnici, koju je  preveo  Danilo Kiš, pročitana je u znak sećanja na tragičnu  sudbinu ovog pesnika.

Tokom manifestacije su emitovani zvučni zapisi pesama Laze Kostića i Miloša Crnjanskog.