Za ovu zbirku Nebojša Devetak (1955) nagrađen je Zmajevom nagradom Matice srpske. U pitanju je poezija koja na višestruk način hoće da dosegne ono odsutno, ono čega nema. Prvo, jer ga više nema, i odatle izvire melanholija kao preovlađujuće raspoloženje Devetakove poezije. Drugo, jer ga još nema, što pesniku dopušta da se otisne put utopijskih slika. I treće, jer ga neće ni biti u svagdašnjim okvirima sveta, što ove pesme pomera u ravan metafizike.

Istorijsko iskustvo kod Devetaka postaje egzistencijalni bol, egzistencija se prepoznaje u izvorno lirskoj situaciji (pojedinac naspram sveta), a njene granice, pogotovo u završnom ciklusu “Zid”, izražavaju se u metaforama kraja, bezizlaza, neslobode. Negacije tih stanja su implicirane, ali se pesnik ipak radije opredeljuje za martirski, a ne kritički govor.

Trag prisustva

Jedva da i miris hartije više trpim
Zamke jezika iz kojih sam opčinjen
Oslobađao ogolele reči, sad mi se svete
Javno obznanjuju brižno čuvane tajne

U nežnosti tek odštampanih slova
Slučajno prepoznajem Roršahove mrlje
Mozaičke konture poruka
Slovoslagačevu utetoviranu podvalu

Ništa ne prihvatam doslovno
Doterujem svaki šum, svaki drhtaj
Razdvajam interpunkcijama
Obilje nagomilanosti

Srećom, ništa se ne može iskvariti
Tek po kojoj napuklini popusti šav
ispod kog se nazre ponor
Ispod koga, kao sveži beton
Naglo tvrdne samoća

Kad se stalože strasti

Kad se stalože strasti
Kad se stiša halabuka
Kad se nojca tavna primakne podočnjacima
A ispod obrva hukne sova
To je čas sabiranja, umnožavanja i oduzimanja
To je čas pukotina iz kojih izvire suština
Otkucaj samoće koji nas žeže
Zalutale i nespremne

Konture nesporazuma popunjavaju belinu
I to više nije belina sa razmetljivom prazninom
Već saće iz kojeg iskačemo izduženi od oholosti
Sa osmehom prepredenjaka

Pomeramo se prema margini
Koja je i sama okot skota
Osvrćemo se zbunjeno gledajući senke
Kroz koje sipi rosa ništavila

Zar smo to
Zar smo to zaista mi? -
Pita, prenemažući se, milosrđe u nama
Dok kopni blistava pamet naša
A jezik sve crnjim zaogrće se plaštom