Bardovi pera

Šetkaju bardovi pera
na skupu poezije
u mnoštvu dama
što još uvek sveščice
kriju u dokolenici -
- biraju najlepšu …

Žure da obećaju
da pomognu
da promovišu.

Žure da otkinu
još jedno parče
dok je još sveža
dok je još mlada
dok još veruje da je pesnikinja,
dok ne odustane

Žure da joj presude
u samačkom stanu
da je u slavu
srpskog stiha
tu na kauču sveznalcu
na licu mesta
na svoje milosrđe nataknu.

Dok ne nauči

Ona je tu
I guta njegov dah
Gladno
Belo ga dodiruje
U bluzi što miriše
Na omekšivač sa medom
Prvi put saznaje
o pronalaženju
ali ne može da zna
da je on samo tik
u nju zaronio
i zahvatio kože
koliko je moglo da stane
u šaku utrnulu
od pridržavanja za zid.

Gospoda

Što ste jadni i gadni
Usukani u sebe i odelo!!!
Do granice da budete gospoda
Jedva nekako stignete

Onda u prolazu,
zamiriše
neko tanko žensko
pa Vam se čula
telesnom bukom zamute!
Izlučevina vam
Ispod šlica huči!
Znoj vam u pore jurne!

I gle prizora!
od gospodina šta posta?
Klati se kravata u odelu
Na kolac nabrekli obučenom…

Besna pesma

Šta imate da ponudite
nalickana gospodo
te se sa mnom gložite
a rado biste me pipnuli
u nekom mraku
i nekom ćošku..?

Hajde lepi moji
u skupom odelu
da se muški dohvatimo,
da jedni drugima
u zube pogledamo
pa da vidimo
ko je koga u mraku pipao,
a od čije to reči
crveni glupost
i beži k’o seoska frajla
poterana lavežom
u polumraku
na sokaku?

Meditacija

Kad zatvorim oči
Niko me ne vidi
i sve je mir.
Kruži mi dah po planetama
Jašem,
storuki zagrljaj me čeka…
Kad otvorim,
Samo neki tup svet
U mene blene…