Iako nosi oznaku datuma “septembar 2008″, ovaj broj lista “za književnost, umetnost, kulturu i mišljenje” nije izgubio na aktuelnosti. Niti će, iako je objavljen jednim konkretnim povodom, tu aktuelnost tako lako izgubiti. Reč je o tome da 83. broj “Zlatne grede” objavljuje izabrane tekstove učesnika Trećeg međunarodnog novosadskog književnog festivala, održanog krajem avgusta i početkom septembra 2008. na više lokacija u Novom Sadu i okolini.

Glavna zvezda Festivala bio je Ben Okri, nigerijski pesnik nastanjen u Engleskoj. “Zlatna greda” donosi prevod Okrijeve besede prilikom primanja nagrade Novog Sada, kao i više njegovih pesama i proznih odlomaka. Osim Okrija, među gostima Novog Sada i Društva književnika Vojvodine bilo je više značajnih autora iz 15 stranih zemalja i Srbije.

Ovde prenosimo po jednu pesmu nekoliko stranih učesnika Festivala.

…

Jelena Fanajlova (Rusija)

LITERATA

Jelena Fanajlova

Živeo u predgrađu. Publikovao
Uz okrete bečkog valcera.
Pod ravnodušnom pucnjavom
Iza prozora u tmini.
Partizani su preusmeravali skretnice
Primenjujući zahvate džiu-džice.
Razbijala je posluga tanjir

Radio antene. Zbog pedofilije
Šilea je privela policija.
Ne znam kako ostali,
Ali ovaj je duvao lepak i bio na igli.

Bolje da se ni u šta nije mešao.
Da je stao na noge. Sredio se. Sabrao.
Formirao se tamo neki kružok.
Nekadašnji kicoš držao se da ne može biti gore,
Psovao je kao kočijaš, odevao se kao prosjak,
Bogoradio za heljdinu kašu i malo sira

Pre svog nimalo lepog odlaska.
Uljudni popa načisto je gubio nerve.
Perorezom umesto perom
Anđeo mu dubi kovčeg-čun,
Onome ko ne beše za života muško.

Tim pre, međutim, nije bio žensko.
Bum, tralala, tras, tralala.
Postoji li ratnička reinkarnacija?
Možda Simonov, možda Mišima.

(1998)

prepev sa ruskog: Draginja Ramadanski

…

Visent Berenger

AFRIČKA ŽENO

Visent Berenger

Ženo crna, što umire, ženo života
Tvoj je život, celo je nebo tvoje
Obrađuješ ga, od deteta do deteta
Za sve tvoje mrtve i sve tvoje žive
Rađaš i dojiš od kolevke
Možda čak i svoje buduće krvnike.
Afrička ženo, tvoj je život
Ponovo će dpći da te siluju
- ako to u ovom svetu ima novi smisao -
Možda tvoji ljudi, ili neki drugi
S brodova bez luke, ili iz gradova
Gde će utopiti svetlost tvojih očiju.
Tvoj je život, afrička ženo
- što danas tako dobro obnavljaš moj bol -
Ponovo mi daješ ovu gorku reč,
Đubriš staro tle,
Pitaš Evropu na kom joj se mestu
nalazi srce. Ako ga ima, u Valensiji!
Ženo afrička, biće koje diše,
Prećutkuje plač, oplakuje pesmu,
Tvoja sadašnjost će se jednog dana promeniti.
Rađati, tkati, rađati,
Tkati korake svojih mrtvih od juče.
Rađati, tkati, rađati,
Tkati glasove nestalih
Svake noći se pali tvoj plam.

prepev sa katalonskog: Vesna Stamenković

…

Klaudiu Komartin

iz PESAMA SA TATICOM

klaudiu Komartin

Tatica ne zna šta je nihilizam
tatica nije čitao Ničea i Gotfrida Bena
njegova testera sjaji u tami
suze preplavljuju čist majčin obraz
kapljice krvi na linoleumu kupatila.

Tatica ne zna šta je to zavođenje
tatica nije čitao Kjerkegora
u detinjstvu
njegova brutalnost bila je za nas jedina sigurna stvar
bilo je to vreme kad su žene pohotno govorile o njemu
čekajući u redu za meso
danas, njegov gromki kašalj gadi se celoj zgradi

njegov zelen ispljuvak, sejo, prokleta je
reka u kojoj davimo svoju mladost.

prepev sa rumunskog: Jovan Pejanov Radin

…

Ben Okri

NEZASLUŽENA LJUPKOST

Ben Okri

Pošto vetar podigne prosjaka
iz njegove postelje od smeća
i oduva ga u prazne krčme
na kraju puta
Postoji samo tišina
sveta pre svitanja
i usamljenost drveća.

Hendl na delu
me podseća na duge
vrele noći detinjstva provedenog
u malaričnim budžacima
usred moćnih svetinja
na rubu velikih mora.
Snovi prošlosti pevaju
glasom budućnosti.

I sada je svet uvređen
ljupkošću koju ne zaslužuje
Cvetovi pevaju glasom odsutnih pčela
Vazduh ustreptalo pupi
Usamljenost drveća koja noću
šapuću o ponovnom osvajanju sveta.

Ali noć povija drveće
u moje snove
i zvezde padaju sa svojim plodovima

u moje usamljene izgorele šake.

prepev sa engleskog: Ivana Velja