Lenkin prsten Aleksandru Lukiću
26. novembar 2008. | Kategorija: Književne nagradeKnjiževna nagrada „Lenkin prsten“ koja se dodeljuje za najbolju ljubavnu pesmu, pripala je Aleksandru Lukiću, pesniku i uredniku časopisa „Braničevo“ (Požarevac). Nagrada je Lukiću uručena u Srbobranu, 20. oktobra 2008. „Metafora“ prenosi nagrađenu pesmu „Nestalne uobrazilje – rusalje“, kao i slovo koje je prilikom dodeljivanja nagrade izrekao predsednik žirija Zoran M. Mandić.
Aleksandar Lukić
NESTALNE UOBRAZILJE – RUSALJE
Gde su se sakrile te žene
koje mi se podavahu u snovima,
kud su utekle sad, one, drage dive
koje sam nesebično ljubio gušeći se
od poljubaca u snovima na trenutke,
zar nestadoše moje nestalne uobrazilje
negdanjih noći tek tako?
Ostadoše mi samo krvava plućna krila
izvađena iz njihovih grudi -
vise u mojim šakama krta i nestalna
osipaju se kroz prste iz dana u dan.
Moje gizdave Rusalje sa usnama napućenim,
i belim dokolenicama na listovima
ostalo mi je da maštam
o vama, no, i to je nešto.
Pre no vas ubije svetlost. Gusta obredna
svetlost jutra u višnjiku. Ne dozvoljavajući
da mi se pokažete posle sna.
Gde ste sad lepe nestale,
odevene u haljine zelene leske,
moje telo nije namenjeno
za vaše grobove.
Možda Rusalje kolaju svetom,
prevarim se i pomislim ponekad,
da bi me varale sa patuljcima,
sa naličjem onog što sam nekad bio,
mistrija ili misterija
u pećini pri zapaljenim svećama.
Rusalje su mi dolazile u snove
sa bušenima – sviralama
od sirove kore lipe. U vreme kad je cvetala zova,
žalostile su nečije sudbine.
Da bi zatim odbacile svirale
i kao uplašene svrake navalile na mene.
Možda su se to samo one
objavile iz svoje smrti
željne za draganom,
za bujanjem proleća željne,
od svih godišnjih doba
najradosnijim praznikom u Homolju.
Ja znam da su svratile u pust kraj
mojih snova, ljubavi željne,
spremne za prosidbu. Kud nestadoše, one?
LENKIN PRSTEN PESMA OBREDNE SVETLOSTI
Po predanju Rusalke, ili u preimenovanom pesničkom obraćanju njima – Rusalje, one iste vodene vile iz narodnih verovanja slovenskih naroda, večito su mlade i lepe žene sa dugim raspletenim riđim kosama spuštenim niz tela napetih muških pogleda. Žene-Metafore – gošće mnogih poezija, koje svojom nestalnošću, heseovski navode na lirsku priču o tužnom smislu života usamljenika. Na onaj pritajeno mogući razglavljeni sklad, ili ničeovski obrnuti CRTEŽ akta žudnje, čak i u svojoj izmaštanosti, neretko pomešan sa pokretljivim zrncima nesmisla i sete. Sa zrncima, koja se u pesku poezije, i njenom metaforskom prestupništvu, smenjuju razmenama ličnih umanjenja i povećavanja raspoloženja slike, zavisno od skale tonova: prirode, vere, jezika, znakovlja, gena i predznaka karaktera onoga što čoveka nosi. U sebi, i po sebi, u zaslepljujući površnim i lažnim pobedama nad prolaznošću… Kako u romanima sna, tako i na sceni predikata ružno prevrtljive jave… Naseljenih dopunama i prepunama iluzija. Najčešće okoštalih u strahu od virova nepredvidivih reka i mističnih jezera ljudske duše. I njene nepresušne potrebe za: emocionalnim, estetičkim, etičkim i egzistencijalno-ontološkim odrazom figure ljubavi. Koja svojim suštom, više od svih drugih: povoda, vibracija i stanja, povezuje: filozofiju i poeziju, Stari i Novi zavet, pojam i metaforu, maštu i mit, impresionizam i ekspresionizam osećanja, zvezde i naše biće. Vreme, koje nas živi, odnosi i spušta iz jedne u drugu provaliju okvira.
Pesmom NESTALNE UOBRAZILJE – RUSALJE Aleksanadr Lukić je na volšeban način u njoj prepevao, napisao, komponovao i naslikao nestalnu razliku između življenja i pisanja. Razliku u kojoj su se sakrile te Nestalne uobrazilje – Rusalje, koje mu se podavahu u snovima. I u njima ih nesebično ljubio gušeći se od njihovih imaginarnih poljubaca, onako, kako je možda i nedorečeni Laza Kostić, cvileo u krvavim plućnim krilima izvađenim iz belih grudi Rusalje Lenke. Ali, zašto taj toliko žuđeni ljubavni čin pripisivati Aleksandru Lukiću i Lazi Kostiću, kada on u svojoj opštosti pripada samo nadahnuću pesnika – sviklog da usred pojedinačne emocionalne napetosti, mašta o belim dokolenicama na listovima gizdavih Rusalja sa napućenim usnama. I žarom, koji treperi u gustoj obrednoj svetlosti jutra. Iz koje nema izlaska, niti je ikom dozvoljeno da se iz nje pokaže posle svog sna. Ona, ta ista obrednica ubija naivne prestupnike. I lišava svakog tijumfalizma. Magde i makako pokušali da ga odenemo u zelene haljine tih NESTALIH ŽENA. Iz snova sanjarevog tela koje nije namenjeno za njegov grob. Bezobzira koliko i ti grobovi sa Rusaljama kolaju svetom. U njihovim zaverama i prevarama sa patuljcima. Sa naličjem onoga što je nekada sanjar bio. Sa sviralama,mistrijma i misterijama u pećini pri zapaljenim svećama. I objavama iz svoje smrti. IZ krhotina smisla pomešanog sa pokretljivim zrncima nesmisla ljubavi, sete i samoće. Među godišnjim dobima koja se takmiče za titulu najradosnijeg praznika u Homolju. A. Rusalje, kao meteforičke prestupnice žive i ne umiru u nedostižnosti tog nestalnog kraljevstva lepote: ljubavi, želje i prosidbe tog najvišeg smisla. Duha i svake njegove besmislene avanture u nepokoravanju zanosu obrednom svetlošću.
Tumačenja poezije uvek su bila opasni prestupi, jezički bezizlaz, ako u njima i njihovim, često bestidnim tekstovima, ne progovori sama pesma. Njen poetski momenat, ali i predmet, govor i iskustvo dionizijske filozofije životne radosti s kojom je Aleksanadar Lukić u svojim nestalnim Rusaljama postavio visoko kompleksno pitanje o ljubavi. U sjajno orkestriranom lirskom tekstu sačinjenog sa majstorstvom samosvojnog pesničkog senzibiliteta, sa pesničkom tehnikom i znanjem bez koje nema nijedne formalne reaizacije dela, a koja odlikuje samo prave lirike, Aleksandar Lukić je iznedrio i prstenovao sjajnu pesmu. Otuda i nedvosmisleno priznanje koje je dobio za nju sa gravurom Lenkinog imena.
ZORAN M. MANDIĆ
(na fotografiji: detalj sa dodele nagrade)
,,U sjajno orkestriranom lirskom tekstu sačinjenog sa majstorstvom samosvojnog pesničkog senzibiliteta, sa pesničkom tehnikom i znanjem bez koje nema nijedne formalne reaizacije dela, a koja odlikuje samo prave lirike, Aleksandar Lukić je iznedrio i prstenovao sjajnu pesmu”.
Bas me interesuje zna li autor ovih reci sta je njima hteo da kaze? Negde bilo kakvo objasnjenje laureata izostane, a negde je, rekao bih, cesto besmisleno.
aman, čoveče, ostavite narod na miru. niste vi pozvani da u svakoj čorbi budete mirođija.
Poštovani komentatoru, i za čitanje, kao i za pisanje potrebno je znanje, iskstvo i strpljenje. To je kompleksan posao, jedna od najzahtevnijih i najharizmatičnijih duhovnih disciplina, koja ne traži, samo, poznavanje pisma i slova. U knjizi Istorija čitanja, koju su objavili novosadski Svetovi možete da potražite odgovore za svoje čitalačko neznanje. A, što se tiče podataka o laureatima, uzmite njihove knjige, ili posetite neke od aktuelnih književnih sajtova i blogova, kako bi, u odrednicama o njima, pronašli informacije za kojima žudite. Ali, Vaš čitalački svrab i nije toliko nezanimljiv, ako se uzme u obzir da ste u Vašem komentaru pitali ono što ne-znate. A sve to uz opasku da je najteže naučiti neznanje.
Bravo, Zorane! Ganimede, dobro pročitaj Zoranov komenzar!
Ganimede ,
ne znam šta Vam nije jasno u citatu koji ste naveli iz obrazloženja Zorana M. Mandića o nagrađenoj pesmi Lenikinim prstenom. Uz pomenutu knjigu ” Istorija čitanja ” , ja Vam preporučujem i Klajna i Šipku – ” Veliki rečnik stranih reči i izraza “.
Nejasno Vam je šta znači ” orkestriranom lirskom tekstu ” . Da pomognem : orkestika – veština igranja koja uključuje poetsko ili dramsko predstavljanje ; lirika /lirsko /- jedan od tri književna roda čije su opšte osobine osećajnost , subjektivnost, neposrednost , ritmičnost … ; tekst – osmišljena organizaciona jedinica reči više od rečenice. Na isti način možete odgonetnuti i ostalo šta Vam je nejasno. Treba samo malo truda da pronađete način na koji ćete doći do smisla u ponuđenom , ali i u sebi.
ALEKSANDRU LUKIĆU ,čestitam na ” Lenkinom prstenu ” i zahvaljujem na lepoj ljubavnoj pesmi.
Иако не познајем аутора песме, господина Александра Лукића, узећу слободу, да му честитам на освојеној награди и да нагласим да је својом песмом улепшао странице “Метафоре”.
Citirani iskaz nema nikakvo znacenje. Kada biste iskreno i manje snobovski pristupili, i sami biste to uocili. To su one velike misli koje prazno zvece. Preporucio bih vam jednu Andersenovu bajku kao pocetnu lektiru – Carevo novo odelo. Tu lezi odgonetka ove kriticarske zagonetke. Estrada mora da ima svoju publiku i ja vam se izvinjavam sto to ranije nisam uocio.
A Eva se setila tek sad da cestita na nagradi, kad je Ganimed nesto rekao. Inace, ja sam Ganimed, ne Granimed, gđo Eva.
Uzivajte u ovakvoj ,,poeziji” i divite se ovakvim kritikama. Necu vam vise u tome smetati. Snobizam je najbitnija osobina svakog estradnog drustva. Uz to ide i nerazumevanje sustine, losa poezija, nagrade i jos mnogo malignih pojava. Ali, rekoh, uzivajte, pisite i budite najpametniji. Daleko od mene
Ali ne treba zaboraviti da je vreme neprikosnovenihproslo i da u srpskom pesnistvu postoji novo zdravo tkivo koje ne pise zalopojke, ljubavne strepnje, rodoljubive himne i sl. Nova poezija trazi jaku misao, razvijenu polismiju, jasan pesnicki izraz, misaonu i jezicku samostalnost. Tu nema nepogresivih staraca, nema laznih bogova, nema tradicije koja opravdava oponasanje. Postoje mladi pesnici koji donose svezinu domacoj trulezi. I ne boje se pompeznih nedorecenih kritika. Nova poezija – novi citalac!
Naša savremena poezija nije jednolična – ravnopravno postoji više njenih likova. “Rusalje” reprezentuju jedan od tih likova. A Ganimed je u pravu kada govori o jednom drugom liku, liku nove poezije. Ona je jasna i nastoji da bude jaka i samostalna. Nastojaću da uskoro ilustrujem tu “novu poeziju” nekim primerima.
Prava je sreca sto postoji internet i na njemu Metafora pa mozemo jeftino i lako imati uvid u skoro sve sto se desava na knjizevnoj sceni,te ce tako tesko ali ipak neminovno doci do napretka u kvalitetu a ne samo u kvantitetu,kao do sada.
A kao primer savremene poezije u Srbiji predlazem pesme Srdjana Valjarevica.
Ganimede ,
iz Vaših poslednjih redaka , u prvi mah , pomislih da ste jedan moj prijatelj / priznat kod nas i svetu u književnosti u naučno-teorijsko-kritičkom i stvaralačkom smislu / koji je ustao protiv uniformnosti , oveštalosti i ” ne priznaje oficijelne autoritete i oficijelni poredak stvari “. No sumnjam da ste Vi on , jer Vama nedostaje konkretnost / čega se moj prijatelj ne libi /. To što navodite šta traži nova poezija, u čemu se sa Vama slažem , meni , ipak , ništa ne znači bez primera takve poezije. Kažete da ” postoje mladi pesnici koji donose svežinu domaćoj truleži “. Ja sam toga svestan, ali ne generalizujte – niti svi mladi pesnici donose svežinu , niti je sva domaća poetska scena , kako Vi kažete, ” trulež “. Biti savremen pesnik ne znači pisati samo da bude aktuelan, da se razlikuje po osobenom jeziku, višeznačju ,jasnom izrazu…samostalnosti – on mora da ima nešta što ni sam ne može da dokuči – što će otkriti neko drugi i ono što svaki pesnik mora da poštuje , osnovna poetska pravila. Branko Miljković je bio van svoga , po meni je i van ovoga vremena , ali se nepogrešivo držao osnovnih pesničkih normi.
Ne znam na kojim pesnicima ste Vi ” odgojeni “, u kojem pesničkom i društvenom ambijentu, ali ne umanjujte značaj elegija , ljubavnih , rodoljubivih pesama – kada Vi svojom ” mladalačkom pesničkom svežinom ” nadjačate , one će se same povući.
Господине Ганимеде,
Себи ласкате када мислите и кажете да сте Ви испровоцирали моје оглашавање на “Метафори”.
Оно “р” није намерно ускочило у Ваше име или псеудоним.
Душане, препознајем у Вама истомишљеника и драго ми је да има још људи који на такав начин посматра поезију.
Primera ima sasvim dovoljno i ja o njima necu pisati – ovde. Ta imena su se vec izdvojila na domacim festivalima mladih pesnika.
A moj prvi komentar odnosio se na pompeznu i neargumentovano hvalospevnu boju citiranog iskaza iz kritike. Vidim da ima ljudi koji se dive carevom odelu cak i kad je car go. U redu, rekoh vec – uzivajte u poeziji i kritici kakvu volite.Svako sam bira hoce li pipati po mraku, biti slep ili otvoriti oci.
Gdja Eva, stihovi na temi o SPJ koje ste mi posvetili, dovoljno govore za vas.
Господине Ганимеде,
Ви и даље ласкате себи.
Ви заиста ништа нисте разумели, а о томе сам већ писала довољно, заиста не бих више.
Ви “то” написано у мом коментару називате стиховима…
Знала сам да ћете то тако схватити а ја само поделила реч.
Ето то је Ваше поимање стихова и поезије…
Ја господине пишем много другачије.
А то како сте схватили (погрешно) тај мој коментар само говори о Вама.
Gdjo Eva, zao mi je sto je urednik obrisao vasu pesmu iz rubrike za komentare. Ona je savrseno ilustrovala vase stavove. I nemojte preterivati, vasi komentari mogu da govore samo o vama. Nema u vasem poimanju sveta (poezije) mesta za mene. Mozda za nekog Granimeda ima, ali za Ganimeda… tesko. Mislim da bi se i Gete slozio sa mnom.
Dusane, zasto uopste pokretati pitanje nadjacavanja? Poezija nije bojno polje. Nema potrebe da jedna generacija ustaje protiv druge. Vreme stare poezije je proslo. I to je, verujem, svima jasno. Nije nova poezija pobedila ni u kakvom verbalnom ratu. Radi se prosto o smeni. A to sto jos ima ostataka nije nista neocekivano.
Kad je vec citalac promenjen, a poezija drugacija i kritika bi trebalo da bude manje panegirik a vise naucna rasprava, argumentovani esej bez ,,verbalnih silovanja”, sa jasnom i konciznom misli. Govoriti o ,,svojevrsnom senzibilitetu” i o ,,prstenovanju pesme” ma i da se nagrada koja se dodeljuje zove prsten – smesno je i neozbiljno. Neko se napravio pametan i objasnio sta u recniku pise pod pojmom ,,orkestika”, ali nije pokusao da isti pojam primeni i na pesmu o rusaljama, jer u tom primeru ,,orkestrirano” postaje ili opste mesto ili potpuno gubi bilo kakvo znacenje.
Ali naravno – onaj ko daje nagradu ima pravo na sopstveni ukus, ima pravo i na sopstveni odabir nagradjenog, pa cak i na hvalospvene kritike. Jedino sto sam zeleo, jeste da skrenem paznju na primer pametnopraznih detalja knjizevne kritike. I to je sve.
A to sto sam neke pomne citaoce svojih komentara (da, da… oni pomno citaju samo komentare koji im se ne dopadnu, poziju, izgleda, ne komentarisu dok se ne nadje neko sa kim bi se posvadjali), sto sam, dakle, neke pomne citaoce svojih komentara izazvao – to je vec druga prica.
Moram da odgovorim o gospodinu Mandicu, koji nije pokusao da svoje verbalne akrobacije objasni, vec me je odmah okarakterisao kao neznalicu. Gos’m Mandicu, radite li vi svoj posao iz ljubavi ili iz interesa? I ako biste bili ljubazni da mi bar u nekoliko recenica objasnite kakav to svojevrsni senzibilitet odise nagradjenim stihovima, ali, moli vas, budite strucnjak i nemojte, kao u svojoj kritici, prepricavati lirski tekst i preskocite literarne izlete. Jasno, precizno, bez puno dvosmislenosti – to je nauka. A vrdanja, sa ,,provalijama okvira” i slicnim frazama, treba preskociti. Ili, ako bas zelite toliko da se igrate recima – morate kao podlogu ipak imati neku dovoljno razumljivu misao. Inace, ima u vasoj kritici zaista sjajnih momenata. Rekao bih cak da ste motiv ,,rusalja” mnogo uspesnije obradili, uopstili, povezali sa filozofijom i pesnistvom od samog pesnika. Ali… nauka trazi nesto vise da bi bila nauka.
Nisam, gos’m kriticaru, neznalica. Cak stavise. Valjda, ako se bavitie kritikom, umete da postujete i tudju kritiku. Ili ste nadmeni, uvereni u svoj autoritet? Mislim da je ono prvo ipak bolje. I ozbiljnije. Zbog nauke. I citalaca.
Citajuci nase kriticare neko neobavesten bi mogao pomisliti da na ovim prostorima bitise barem stotinjak nobelovaca a u biblioteci jedva da mozes pronaci iole pristojniju knjigu domacih autora.Da je manje hvalospeva do toga mozda ne bi dolazilo jer bi svako pre nego sto nesto objavi morao dobro da razmisli.A ovako,uvek ce se naci neka nagradica koja ce se krupnim slovima stampati na naslovnoj strani,kao mamac za lakoverne.
Inace, gosm Mandicu, nemam obicaj da guglam tudje biografije… ali… Sad su mi, zahvaljujuci blagodetima interneta, neke stvari jansije. Prijateljstva, objavljivanja, braca po funkciji, upravni odbori i jos mnogo toga. A u pozadini medjusobne nagrade na ,,znacajnim” manifestacijama, i naravno – hvalospev. Za prijatelja sve kad zatreba, zar ne?
Gospodine Ganimed,
Vaš trud oko traženja veza među pesnicima je besmislen isto kao i vaš pokušaj da se, po svaku cenu, istaknete jednom besmislenom i nesuvislom polemikom. Na stranu jedan vaš školski primer pleonazma. Posle onog ” čak štaviše ” najbolje je da zaćutite. To što ste, zaboga, otkrili neke veze između dva poznata pesnika ne znači ništa. Naime, da ste se malo više obrazovali umesto što pokušavate, bez osnova, da budete važan polemičar, saznali biste da se pesnici i kritičari međusobno poznaju, da je nemoguće da neko nekom ne objavi knjigu, da mu ne bude recenzent itd. Zar mislite da u ovoj zemqi postoji milion pesnika pa je moguće da oni nisu ni čuli jedan za drugog. Nemojte se više truditi. Ganimed će jednom morati da pojavi svoje ime i prezime, da potpiše odličnu pesmu ako je to moguće, da potpiše kritiku, zbirku pesama. Bilo šta. Kad se to desi onda će prestati da se bavi tuđim ” grasima “, a izvanredne pesme poput one Aleksandra Lukića ostaviće na miru. Teško je pisati pesme, gospodine Ganimede. Polemisati je još teže. Najlakše je vređati ljude, verujte. Ipak, želim vam sve najbolje. U vašim tekstovima prepoznajem želju, jasnu želju za uspehom. To je prva faza. Nastavite, ali ne uzaludnim pokušajima da rušite tudj talenat. Radite na sebi i budite pozitivni. Prvo uspešni tekstovi, a kasnije, ako zaslužite biće i nagrada. Napustite i depresiju i nihilizam koji često iz depresije nastaje.
Gosm dr, niti sam besan niti nihilisticki nastrojen. Vi upravo pokazujete ono sto je i sam kriticar svojim komentarom pokazao. Etika, gosm dr, etika je to sto vama svima nedostaje. O znanju necu da govorim, jer o tome govore stvari koje pisete.
Ako cete vec ispravljati skoleske greske, mogli biste pogledati malo i kritiku gosm Mandica, koja nije jezicki, a ni knjizevnojezicki, biser. Ali, naravno, on je vas druskan i tu rasprava prestaje.
A da ne bude da pricam nesuvislo, pogledajte samo recenicu:
,,U sjajno orkestriranom lirskom tekstu sačinjenog sa majstorstvom samosvojnog pesničkog senzibiliteta, sa pesničkom tehnikom i znanjem bez koje nema nijedne formalne reaizacije dela, a koja odlikuje samo prave lirike, Aleksandar Lukić je iznedrio i prstenovao sjajnu pesmu”.
Prosta jezicka analiza, ili, ako hocete, samo oslanjanje na jezicki osecacj, pokazuje neverovatno ogresenje o jezicku normu. Naime, u sjajno orkestriranom lirskom tekstu – to je sintagma u akuzativu, njen centar, imenica TEKST je u akuzativu. Ali, atribut koji dolazi je, iz nepoznatih razloga u genitivu. Atribut je ,,sacinjenog sa majstorstvom…”. Kada bismo izbacili pompezne deleove, dobijamo: U tekstu sacinjenog sa… umesto gramaticki korektnog: U tekstu sacinjenom sa…
A da ne govorimo o besmislu koji citava ta recenica, i u gramatickom i u semantickom smislu, nosi. Tako da je bolje da moje ,,cak stavise” ostavite po strani i da se pozabavite padeznim sistemom. Seme radi. I zbog svoje profesije.
I s kojim pravom govorite o mom znanju kad me uopste ne poznajete? Ja mogu biti bilo ko. Mene vase znanje ne interesuje. Interesuje me ono sto nudite javnosti. Ono o cemu govorim jeste nedostatak profesionalizma koji vrvi na sve strane. Na Smederevskoj pesnickoj jeseni, nagradu dobija neciji druskan za neki pesmuljak poprilicno lose sklepan – i to bez ikakvog propratnog kritickog teksta. Ovde se ziri oglasio nekakvim hvalospevom koji vrvi od jezickih nejasnoca, verbalnih magli. A sustina – gde je sustina? Nje u tekstu nema, jer je sustina u poznanstvima, uslugama za uzluge. Tu vec nema etike, nema profesionalnosti. Nema knjizevne kritike. I nema umetnosti.
Nemojte prerano da donosite sud ni o mom znanju, ni o mom statusu. Jesam li objavljivao, sta sam objavljivao, kakve sam nagrade dobio – to se vas ne tice. Tema nisam ja. Ako ste u stanju da argumentovano i kao naucnik, ozbiljan i strucan, pokazete da tekst gosm Mandica nije panegirik, onda to i ucinite. A ako cete mene napadati, polemisuci sami sa sobom ko sam i cime se bavim, time samo pokazujete koliko je srpska knjizevna scena estradni brlog. Prijatelju se, slozicete se, ne dodeljuje nagrada kao sto se ni rodjaku ne daje posao u firmi. Malo morala, gospodine dr, nikome ne bi skodilo.
Moram jos da dodam da me je vasa konstatacija: ,,da ste se malo više obrazovali umesto što pokušavate, bez osnova, da budete važan polemičar, saznali biste da se pesnici i kritičari međusobno poznaju”, razocarala. Zar je to za vas obrazovanje, gosm dr? Biti obrazovan, kazete, znaci znati da se kriticari i pesnici medjusobno ljube? Hm, hm… Pa jeste li, ako ste uopste zavrsili fakultet, na tom fakultetu umesto knjizevne teorije izucavali materijalne i rodjacke veze izmedju pesnika i kriticara. To, valjda najbolje, objasnjava otkud takvo duhovno i poeticko siromastvo. Ali, vreme se menja, ljudi se smenjuju… Bice bolje.
I ja vama mogu, gospodine dr, preporuciti da se malo vise obrazujete, jer je obrazovanje sire i znacajnije od poznastava i nagrada. I, naravno, etika, etika, etika…
U pravu ste. Obrazovanje je šire i značajnije od poznanstava i nagrada. I šta sad? Hoćemo li tu istinu ponavljati do u beskraj? Hoćemo li u poeziji i kritici pronaći svu neetičnost današnjeg društva? Hoćemo li se poklati zbog jedne pesme? Sve ovo postaje vrlo sumnjivo. Bojim se, gospodine Ganimede, da vaše strelice gađaju ( i ne pogađaju ) pogrešne ciljeve. Ako književnost, ma kakva trenutno bila, bude postala najveći moralni problem šta ćemo sa svim onim što nam, decenijama, živote uništava? Da ne nabrajam. To i nisu književne teme. U svakom slučaju, ubeđen sam da svoju evidentnu energiju i, rekao bih, mladost, imate gde trošiti. Radite šta hoćete. Bilo je zabavno.
Naime, u sjajno orkestriranom lirskom tekstu – to je sintagma u akuzativu, njen centar, imenica TEKST je u akuzativu. Ali, atribut koji dolazi je, iz nepoznatih razloga u genitivu. Atribut je ,,sacinjenog sa majstorstvom…”. Kada bismo izbacili pompezne deleove, dobijamo: U tekstu sacinjenog sa… umesto gramaticki korektnog: U tekstu sacinjenom sa…
A da ne govorimo o besmislu koji citava ta recenica, i u gramatickom i u semantickom smislu, nosi.
u sjajno orkestriranom lirskom tekstu – lokativ!!!
Da, u pravu ste… povukao me je predlog u koji stoji i sa akuzativom. Jeste sintagama u lokativu, izvinjavam se. Ali to i dalje ne menja sustinu. Autor je umesto SACINJENOM upotrebio SACINJENOG. Nije moja namera bila da o tome pisem, ali me je gospodin dr povukao.
Ponavljam jos jednom, u svom prvom postu ja sam se samo zapitao cemu pomezne i besmislene pohvale. A onda sam bio napadnut sa svih strana. Zasto? Zato sto sam postavio potpuno normalno pitanje? Okarakterisan sam kao neznalica i to vise puta. Zasto? Zato sto sam postavio pitanje koje se ne postavlja. A kada se dodje do etike, onda se stvari smiruju. Uvek.
Toliko od mene na metafori. Bilo je uzaludno. Zelim vam puno nagrada i lepih kritika.
Ganimede podrzavam Vas. I nalazim da je prozivka na racun Vaseg obrazovanja “glupost u akciji”.
Prilazem i zarez uz prethodni komentar.
Iza vokativa.
Korupcija je krivicno delo bez obzira da li se desava u politici,sportu,saobracaju,i ne vidim zasto bi knjizevnost bila izuzetak.
Ganimede ,
nadjačavanje ne znači započinjanje ” verbalnog rata ” , već bukvalno to što sam napisao – kada Vi svojom mladalačkom svežinom nadjačate , onda će se stvoriti novi poetski poredak. Ja Vas u tome podržavam , ali dok to ne uradite svojim konkretnim delom – ne ovakvom polemikom- prepucavanjem – ” verbalnim ratom ” – nego svežmo pesmom, kritikom, prikazom, obrazloženjem, novinskim člankom … dok nas ta svežina ne zapljusne – morate uvažavati ono šta drugi pišu/elegije,ljubavne,rodoljubive…/. Ne mora se to Vama dopadati , možete o tome da mislite i govorite šta god hoćete, imate legitimno pravo na sopstvenu viziju, prilaz , razumevanje , kritiku pesme i kritiku kritike … ali to morate da činite , kako sami kažete , mnogo jasnijim i jačim pesničkim i kiritičkim izrazom.
Ne razumem Vašu konstataciju ” kad je već čitalac promenjen ” !? Čitaoci će se stalno menjati , bilo da je poezija hvaljena ili kuđena , svejedno. Poezija ostaje onakva kakva je napisana , ne možemo očekivati da svi pišu izuzetnom ” mladalačkom svežinom “, i ona će kad-tad naći put do čitaoca. Zar bi bilo ove rasprave da nije tako? Za mene je bitno da se poezija piše i čita.
Ganimede , vidi se da imate energiju, volju i znanje …. morate to malo kontrolisati.
I,jos samo ovo,zasto samo mladi treba da se bore protiv loseg u drustvu,knjizevnosti i sl.?Zar starost obavezno podrazumeva sklonost ka svemu sto je lose?Ja mislim da tako nikako ne sme da bude…
Ganimed je s pravom pokrenuo pitanje morala i moralnosti/ jedan od povoda ovogodišnja SPJ/. Da li je čovek zaslužio da poseduje tu osobinu kada se svesno izdiže iznad ostalog, kada je upotrebljava kao moć ?Da li moralnost koristimo po potrebi ili ona treba da ističe iz duhovonog ljudskog sazdanja kao bistar potok i da svojom čistotom hrani okoliš ?Koliko imamo bistrih potoka , nezagađenih , nezamućenih sopstvenom i tuđom rukom ? Imamo li danas u sebi dovoljno časnih i čistih reči, misli , osećanja , namera … da ih podarimo nekome , a da on to ne shvati kao milostinju i uvredu ? Da li imamo snage za obnavljanjem nedostajućeg i da se odupremo ljudskim prazninama , izveštačenostima , mešetarenjima ?
Ganimede , gde je moral kada Vi , po ko zna koji put , uopštavate pitanje ” duhovnog i poetičkog siromaštva ” , zar je po Vama sva srpska poezija loša ; kada vređate nečiju ličnost , stav , iskrenost – ” nema u Vašem poimanju sveta / poezije / mesta za mene” – i još se pozivate na Getea ! Da li je nadmenost odlika moralnosti ? Vratite se malo u sebe , pogledajte da li stvarno mislite ono što govorite – pišete.
preko vikenda čalnovi književnog kluba je detaljno analizirala javljanja na METAFORI, povodom poslednjih književno-kulturnih događaja. Zauzeti su sledeći stavovi: 1. svi takozvani kritičari bi trebalo da se predstave nekom svojom pesmom, pričom, književnom kritikom; 2. kritičari bi morali da dostave dokaz o stručnoj spremi i broju objavljenih pesama u književnim časopisima, ili da dostave dokaz o dobijenim nagradama; 3. kritičari bi morali da časno, jasno i galasno kažu šta ih boli i na šta se gade kad je u pitanju srpska poezija i da analitično pribegnu u otkrivanju slabosti srpske poezije; 4. pozdravljaju se napori urednika da svakom pruži mogućnost da iznese svoj stav, što govori o demokratskom opredeljenju istog, sa molbom da, ipak, svoj sajt ne pretvara u anarhiju samozvanih znalaca; 5. želimo na ovom sajtu što više poezije; 6. želimo da se čujemo i da izađemo iz anonimnosti jer smatramo da smo po kvalitetu najbolji književni klub u zemlji; 7. ustanovićemo nagradu za poeziju za pesme objavljene na METAFORI, koja će nositi ime NAJBOLJI NA METAFORI, nagrada će se dodeliti u drugoj polovini aprila, žiri će raditi u satavu Đukan Mijatović (82), Živana Rodić (67) i moja malenkost Ivan-Džoni Preradović (48). Dokazaćemo koliko smo moralni, pravični i kompentetni, nepotkupljivi. Objavljujte na metafori, mi ćemo se uzdržati do aprila da ne bismo sami sebi dodelili nagrade. Nagrada će se sastojati od povelje, skromnog novčanog iznosa i obilaskom istorijskih mesta našeg kraja.
ovo sve ukoliko se slaže urednik, naravno. možda on ima sličnu ideju. ne bi valjalo da se dupliraju ideje.
Pozdrav!
На све ваше коментаре,оставићу вам једну своју песму,и то под пуним именом и презименом. И више се нећу оглашавати,јер поезија је мртва.
РЕКВИЈЕМ ЗА ПОЕЗИЈУ
Зар песму да тражим у малом облутку,
Или у блејању стрижених овнова;
Стихом да се дивим, завидим белутку,
Само да бих био у хору кловнова?
Како реч да пустим без чулног покрића,
По папиру само просуто мастило,
И да издам Диса, Дучића, Ракића;
Да послушам камен, а не своје било?
Боље да заћутим као глуво доба,
Нека свака рима душу ми искида,
Него да запевам о цветању боба,
Или о лепоти окреченог зида.
Нећу да се питам како мрави живе,
Њихова марљивост срце ми не дира;
Не знам зашто ћуте узоране њиве,
Ни како се пишу речи без немира.
Зато ћу да певам тек кад песма боли,
Или кад ми чула опије чезнуће,
Кад ми свако слово осећаје сколи
И душу разгали њихово свануће.
ovakve nam pesme trebaju. čista rezignacija. anđelko u konkurenciji ste, bez obzira na to što se odričete poezije.
Рекох,па порекох – да се нећу оглашавати.
Поезије се не одричем, са њом једино дишем,
али не поезије по сваку цену,већ једино Поезије – која то велико п заслужује.
Поштовани Иване,
Сјајна идеја. Поздрав свим члановима Вашег клуба. Надам се да ће уредник подржати Вашу идеју.
nadamo se i mi, ali čekamo njegov stav. mislim da će nas podržati. Eva, hvala na podršci. Mnogi članovi našeg kluba su pozitivno reagovali na vašu pesmu, znajte to.
Поштовани Иване,
Члан сам једног Удружења уметника у Београду, чији су чланови не само песници, већ и сликари, вајари, …
Пошто наше Удружење функционише у оквиру једне велике компаније и пошто смо добили страницу на сајту исте, након завршетка странице обавестићу Вас како бисте нас посетили и упознали се са нашим активностима. Заиста, бих волела да сарађујемо, с обзиром да смо се препознали.
Хвала на похвалама за песму/е и још једном поздрав свим члановима клуба.
Умало да заборавим, господине Анђелко, песма је сјајна!
Draga Eva, bilo bi mi izuzetno drago da posetim sajt vašeg udruženja. verujem da ima puno toga za uživanje. javite obavezno.
evo jedne pesme našeg najstarijeg člana iz njegovih dana mladosti. pesma odiše tugom, setom i mladalačkom lirikom.
ČEŽNJA
Okolo je trava,
na travi draga spava,
skloniću joj čuperak sa lica
jer je u majke jedinica.
Kakav je to težak san skoli,
šta u tim trenucima voli,
moja draga duboko diše,
čežnjom joj obraz odiše.
Ja u venama krijem tajnu,
da je volim crnu, bajnu,
snevam budan o životu,
slavim sunce, seno i duha lepotu.
Sam sam, sam o Bože,
tuge se u srcu množe,
dokle će tuga stići,
da će zavesa bola podići.
Đukan MIJATOVIĆ oktobra, 1950.
ispravka poslednjeg stiha: da li će se zavesa bola podići?
Lepo. Šestak bi dobio čistu peticu. Sedmak 4+! Bravo!
Da se bar u necemu slozim sa Supervizorom.
Za Ivana i njegov književni klub:
Lepo je što ste zamislili da nagrađujete pesme, ali postavljanje pesama uz komentare na tekstove koji sa Vašom idejom ne stoje u vezi, nije praktično, ni pregledno. Osmislite neku drugu tehniku (objavite svoj e-mail, pa neka vam zainteresovani šalju pesme). Takođe bih zamolio da tu nagradu nazovete po svom književnom klubu, a ne po Metafori. Ako ikada bude uspostavljena neka Metaforina nagrada, biće to sa obezbeđenim sredstvima, kriterijumima i žirijem.
Za Ivana, bez kluba: šta biste imali od toga da Vam neki od “takozvanih” kritičara pokaže svoju stručnu legitimaciju? Zašto da Vam je pokaže? Da li biste zauzvrat pokazali svoju?
Supervizoru,
niste ni malo duhoviti , nije Vam uspelo – sem za Duška koji se uvek prišljapi uz nešto što verovatno ne sme ili ne zna samostalno da izrazi.
Morali bi da se potrudite da ljude / pesnike /, vreme , pojave , uslove življenja i stvaranja …malo šire poimate, ne samo iz svog ličnog ugla . Stvarate utisak suvopranog znalca , koji neprimetno ide pored puta povremeno ga opipavajući jednom nogom ili udarajući packe onima koji su odlučili da idu tim putem. Siđite na taj put , pokažite se. Nemojte da ignorišete sve oko sebe , pa Vi ste svoj stav izgradili na osnovu toga. Nećete njima ” rasturiti ” Ivanov književni klub ili obeshrabriti njegove članove.
Postavljene pesme ne bih da komentarišem , ali mi je bilo zadovoljstvo da ih pročitam.
Eva , čestitam na Vašem sajtu i nadam se , kada ” oživi “, da ćemo se i tamo ” viđati “.
Ajde sto sto se neko ne razume u knjizevnost ali da ne zna ni gde se nalazi to ne razumem.Pa ovo je rubrika KOMENTARI a to znaci da se tu nesto komentarise a ne pretpostavlja se nikakvo samoreklamiranje,upoznavanje sa suprotnim polom,i sl.
Duško ,
ne razumete Vi mnogo toga. Da bi čovek komunicirao , saznavao, komentarisao , mora da ima izgrađen lični odnos prema nekome ili nečemu. Džaba mu velokoumnost i znanja , u ovom slučaju iz književnosti , ako mu to ne dostaje . U tome Vam ne mogu konkretno pomoći, ali ako želite mogu Vas uputiti kome bi valjalo da se obratite.
Vaš pokušaj opanjkavanja upravo je zloupotreba rubrike KOMENTAR.
imao sam ideju da pokažem nešto od umetnosti našeg književnog kluba. ja sam, lično po profesiji stolar, koji u slobodno vreme piše pesme, ali mnogo, mnogo,mnogo više čita poeziju. jednostavno je obožavam. pitali smo za stručnu spremu zbog kompentencije ovih što kritikuju. u našem književnom klubu nema mnogo visoko školovanih. mislim da đukanova pesma nije najbolje što je on napisao, ali sam smatrao da treba preneti emociju koju nosi naše mesto. ima tu i devojačkih uvojaka i sete i bola i životne zapitanosti. sve iz čiste radničke krvi. đukan star čovek, ali veoma ambicizno vodi naš klub. svake srede se okupljamo, a otkad smo saznali za metaforu, ne prođe veče a da se ne skupimo kod našeg deda đukana, kako ga iz milošte zovemo. i tu raspravljamo i o pesmama i o kritikama i o nagradama. nadam se da u tome nema ničeg lošeg. bez obzira na kritike mi ćemo nastaviti da pomno pratimo dešavanja na metafori. i da kritikujemo i da pravimo saopštenja. đukan nas je ubedio da ne možemo da ustanovimo nagradu NAJBOLJI NA METAFORI. slaže se sa urednikom. prihvatamo predlog urednika da ustanovimo nagradu našeg književnog kluba koja će nositi ime našeg najstarijeg člana: ĐUKAN MIJATOVIĆ. molimo sve da nam oproste što se često pojavljujemo na ovim stranicama. nećemo više. svima želimo puno sreće i poetičnih trenutaka. želimo da se poezija razvija u svojim magičnim idejama, a ovaj klub će učiniti sve što može, što je u našoj snazi da afirmiše poetsku reč našeg mesta i to objavljivanjem u renomiranim književnim glasilima. živeli! književni klub “ELIOT”.
Nisam ni ocekivao da razumete,dovoljno je sto ste se prepoznali.
Mnogo toga mogu da razumem, ali ne shvatam zasto urednik metafore dozvoljava ovakve stvari na svom sajtu. Mislio sam da je metafora ozbiljno mesto u virtuelnom svetu, a ispada da je postala okupljaliste raznih snobova i marginalnih grupacija. Ako urednik smatra da je to normalno, onda se slazem, ali… pogledajte samo kakvi sve frikovi ovde dolaze. I kad se pojavi neko sa svezim idejama, takav mora biti ispljuvan i izgazen.
Jos mi jedna stvar nije jasna: Rusalje su osrednja pesma, ni po cemu posebna. Ocigledno je da je nagrada Lenkin prsten dodeljena po kumstvu. Kritika koju je predsednik zirija napisao u rangu je sa pesmom. To nije ozbiljna kritika, vise je hvalisanje i pokusaj da se nagrada opravda. Postoji li zaista neko ko to ne vidi? Pa, kad je tako, zasto je Lenkinom prstenu i laureatu posveceno toliko prostora na metafori? Da li je moguce da nikome, ne racunajuci ove frikove koji objavljuju pesme u komentarima, nije palo na pamet da kaze nemojte nas praviti budalama. Meni ne smeta da se medjusobno nagradjuju, ali mi i te kako smeta da se takve nagrade i takvi smesni dogadjaji promovisu na mestima kao sto je metafora. Cini mi se da metafora zasluzuje nesto bolje od toga.
Urednice, jeste li primetili kakav sklad postoji izmedju onih u centru zbivanja i onih na marginama?
Ne zamerite: mislim da je nepotrebno podignuta temperatura sagovornika oko nagrade Lenkin prsten. Predlažem da sagovornici predahnu razgovorom (učitajte link koji prilažem) pa pogledaju kako drugi (u ovomprimeru u Svrljigu) organizuju pesničke manifestacije i kako žiriji odmeravaju vrednosti. Više sagovornika, manja mogućnost za grešku u proceni!
http://216.239.59.132/search?q=cache:wEzm3LtQU1YJ:www.kcsvrljig.info/news/index.php%3Ftopic%3D21+%22milosav+slavko+pe%C5%A1i%C4%87%22+%2Bsvrljig&hl=sr&ct=clnk&cd=1&gl=rs
Izvinjavam se: prilažem skraćen link da biste se upoznali sa konkursom i zbivanjima pa došli do odluke i pesama
http://216.239.59.132/search?q=cache:wEzm3LtQU1YJ:www.kcsvrljig.info/news/index.php
MSP , čestitam na nagradi .
Pesma ” Otče naš ” je pitka , kada se ” popije” stvara osećaj duhovnog mira , ali i ljudske nemoći, bar kod mene.
Ivan je standardan prati svoj prepoznatljiv pesnički izraz. Čestitka i njemu.
Ostalu dvojicu pesnika , odnosno njihovu poeziju ne poznajem , pa ne bih ništa o njima. Čini mi se da se ovde žiri rukovodio raznolikostima pesničkog pristupa i jezika.
Nisam dao link da bih se hvalio već da se ljudi koji prate Metaforu upoznali sa dešavanjima u kulturi ili “kulturi”. Pesma koju su stavili na sajt, kao i ostale iz ciklusa, formatirane su po sredini, što je meni važno za grafičku formu pesme, ali organizatoru očigledno nije. Ono što me je iznenadilo i zateklo jeste bedna nagrada, a sa malim novčanim delom nagrade u ovoj se saksiji zemlje ne postiže ništa dobro. Postoje u svetu nagrade, književne, sa kojima možete da izvedete nekoliko prijatleja na večeru, ali ta nagrada autoru obezbeđuje novo izdanje u tiražu od 100.000 primeraka, medijsku buku, ukazuje na delo, promoviše ga: ovde samo stičeš neprijatelje. Ne znam šta mi bi da konkurišem. Nisam bio dobro informisan.
Nedavno sam u Gornjem Milanovcu takođe bio zatečen (usput naišao): dodeljuje se nagrada s imenom Miroslava Nastasijevića. Praktično u privatnoj režiji. Čemer i jad. Pisci, kakvi-takvi, na dodelu dolaze o svom trošku, hotel ne radi (a inače se spava privatno), svi puni sebe, najveći pred ogledalom a onda, čudo čuda: izlazi voditelj i najavljuje događaj kao najveći kulturni dogašaj u Srbiji a onda dodaje “i Evropi”. Da mi je kogod pričao odista ne bih verovao.
Verujem da učesnici nemaju šta da zamere, ali onda ni oni nisu obavešteni.
Mogu li malo da se reklamiram. Adresa mog sajta ranije je bila na Metafori, ali od redizajna Metafore toga nema ili nisam našao. Dakle: http://www.pesic.name. Svakog dana na stranici Riznica učitava se odlomak romana Šaka mraka. Kompletan rukopis je na strancii Arhiva.