Vešović odbio Ratkovićevu nagradu
1. septembar 2008. | Kategorija: VestiPesnik Marko Vešović odbio je da primi regionalnu književnu nagradu “Risto Ratković”, koju mu je dodelio žiri u čijem su sastavu Božidar Koprivica, Jovanka Uljarević i Sreten Perović. Nagrada je trebalo da bude uručena u okviru ovogodišnjih Ratkovićevih večeri poezije u Bijelom Polju. U otvorenom pismu žiriju, Vešović obrazlaže svoj gest time što je tu nagradu svojevremeno dobio i Radovan Karadžić.
Opširnije u tekstu u podgoričkoj “Pobjedi”.
Ako Vam se dopada sadržaj na ovom sajtu, tekstove možete pratiti i preko svog e-maila. Za prijavu potrebno je da popunite sledeći obrazac:
Mislim d a je Vesovic isparvano postupio. Kamo srece da je vise takvih pesnika, koji se , zbog ovih ili onih razloga, nece ustrucavati d a javno iskazu svoj stav. Neka se ti ziriji koji dodeljuju knjizevne nagrade zamisle, pa neka kriterijumi za dodelu budu mnogo vis eknjizevni, a mnogo manje ulagivacki i dnevnopoliticki.
Ne bi bilo loše da nam neko, ko podržava odluku pesnika Vešovića, kaže za koju je poetsku knjigu Karadžić dobio nagradu “Risto Ratković”. Pa nakon toga, da iznese vrednosni sud o samom sadržaju knjige. Verujem da je knjiga dobila nagradu, a ne dotični.
Pitanje koje postavljam jeste da li je Radovanova nagrađena knjiga ispunila dobar deo UMETNIČKIH kriterijuma za nagradu. Sve ostalo je, u ovom slučaju, nevažno
Potpunije informacije radi, Karadžić je nagradu “Risto Ratković” dobio za knjigu “Slovenski gost”, objavljenu 1992. kao zajedničko izdanje beogradskih izdavača SKZ, BIGZ i podgoričkog “Oktoiha”.
Sudeći po izdavačkim kućama koje su zajednički objavile knjigu “Slovenski gost”, rekao bih, pleminarno, da sama knjiga nije neko đubre. Svakako, bilo je te davne 1992. godine još knjiga u konkurenciji za nagradu, pa se postavlja pitanje do kojih poetičkih dometa su te knjige dosezale. Sugestija uredniku: ne dozvolite da na ovim (inače sjajno uređenim) stranama nadvladaju bilo kakvi van književni kriterijumi. Držimo se strogo pravca lepe reči, i sunčane strane.
Dobar je obicaj nekada bio da se najpre upita pesnik da li bi prihvatio izvesnu nagradu. Narocito ukoliko je u pitanju covek jasnog i precizno izrazenog stava kao Marko Vesovic.
Znamo koje su se sve nagrade, kome, kako i kada delile.
Secamo li se kad je Desankinu nagradu, s pravom, odbio Novica Tadic?
Pozdrav za elpenora! Slažem se sa tobom, ali motivi Novice Tadića, kada je odbio nagradu, bili su sasvim druge prirode, ako se ne varam. Naime, pesnik Tadić je obrazložio svoj postupak tako što je rekao da ne može da primi Desankinu nagradu, jer njegovo pesništvo nije u istoj poetičkoj liniji sa poezijom Desanke Maksimović – stražilovski obrazac pevanja. I to je bio čin pravog pesnika, moralnog čoveka, koji ne trči za nagradama po svaku cenu. Vešović je pogrešio što nije primio nagradu, 90-e su prošle, tu je sasvim drugi žiri. Nagrada nosi ime Rista Ratkovića, a ne Radovana Karadžića
Imao sam na umu, postovani Ivane, motive zbog kojih je Tadic odbio nagradu koja nosi Desankino ime. Slazem se sa drugim delom tvoje tvrdnje, da nije u pitanju isti ziri koji je Karadzicu dodelio nagradu. Medjutim, prvi deo tvoje tvrdnje bih malo relativizovao. Devedesete ne mogu da prodju sve dok se prema njima ne odredimo i jasno distanciramo.
Ne mozemo se praviti KAO da Karadzic nije dobio Ratkovicevu nagradu.
Osim toga, meni Karadzic nije problematican samo kao lice optuzeno i uhapseno za ratni zlocin, meni je Karadzic, u kontekstu poetickom, sporan pre svega kao pesnik. Jer, Karadzic je pre svega los pesnik. A losem pesniku dati Ratkovicevu nagradu, pa jos 1992. kada je Sarajevo onako zdusno i temeljno ruseno, jeste bio prst u oko ne samo knjizevnoj javnosti, nego pre svega citavom nesrecnom Sarajevu. Jer, to je bio politicki gest, i to bestidni, zlocudni politicki gest, nagradi rusitelja Sarajeva pesnickom nagradom, bez obzira cije ime ta nagrada nosi.
U tom smislu se meni cini da devedesete, bar sto se tice, Ratkoviceve nagrade, nisu prosle.
Trebalo je da se organizatori koji Ratkovicevu nagradu daju jasno odrede prema nagradi koja je Karadzicu data, pa da onda idu dalje.
Ovako, covek koga nisu bombardovali stihovi Karadzicevi, nego bombe njegovih falangi, ne moze da tu nagradu primi.
I sto se mene tice, duboko je u pravu.
Pozdrav! Poštujem tvoj stav, iako bolan za moje shvatanje da što pre treba sve golgote zaboraviti i hitati u svetlost, svakim danom sve brže i brže.
Nisam ti čestitao za intervju u POLITICI. Bio si odličan, premda ne bih potpisao sve što si rekao. Najiskrenije, dopalo mi se što u iznošenju svog stava nemaš kompromisa.
Svetlosti nema bez mudrosti, snage i lepote!
Hvala na cestitkama za intervju.