Antologija ruske lirike
24. septembar 2008. | Kategorija: VestiU Domu kulture Studentski grad u Beogradu, u četvrtak, 25. septembra sa početkom u 19 sati, u okviru ciklusa “Vrhovi svetske poezije”, biće predstavljena “Antologija ruske lirike” Miodraga Sibinovića (izdavač: Paideia). O knjizi će, uz antologičara, govoriti i Petar Bunjak.
Sibinovićeva antologija obuhvata istoriju ruskog pesništva od 10. veka do danas. Antologija je podeljena u tri knjige: prva obuhvata folklornu i umetničku liriku od kraja 10. veka, preko lirike baroka, klasicizma i sentimentalizma 17. i 18. veka, zatim romantizma i realizma 19. veka, zaključno sa simbolizmom sa prelaza 19. u 20. vek. Druga knjiga sadrži poeziju avangarde, neoklasicizma i socijalističkog realizma iz prve polovine 20. veka, dok treći tom donosi liriku najnovijeg doba, od sredine 20. do početka 21. veka. U Sibinovićevu Antologiju uvršteno je više od 170 pesnika.
Informacije o ostalim programima Doma kulture Studentski grad možete naći na adresi: www.dksg.co.yu.
ZORAN M. MANDIĆ O SIBINOVIĆEVOJ ANTOLOGIJI RUSKE LIRIKE
Sibinovićeva trotomna Antologija ruske lirike je primer kako se: piše, sastavlja, sabira i rekonstruiše, pa i rekonfigurira, istorija pesništva, jezika i kulture jednoga naroda. Poduhvat, koji je majstorski izvršio Sibinović vredan je visoke pažnje, pogotovo što je reč o periodu, koji zahvata vreme od 10. veka do naših dana, a reprezentuje ga galerija više od 170 pesnika sa precizno rubriciranim poetikama njihovih poetskih legitimacija. Vrednosti ovakvih antologija prepoznaju se, ne samo, po metodološko-logičkoj apaeraturi, s kojom su imeginirane, nego i po književnoj i moralnoj nepristrasnosti s kojom je u njima orkestriran visoki vrednosni stav i rezultat. Mora se priznati da je ovom Antologijom ruske lirike Sibinović održao čas savremenim srpskim “antologičarima”, među koje je nedavno sa svojom zbrdadolskom skalamerijom zalutao i Miroslav Egerić, o tome kako se pišu antibirokratske istorije pesništva jednog naroda. Pogotovo SRPSKOG u čijem krvotoku se nagomilalo toliko trombova, pa da onda i ne čudi smešna sedimentacije njene savremenei apokrifne krvne slike. Egerić je, recimo u svojim začuđujuće nedogovornim improvizacijama, i to kao bivši univerzitetski predavač, naprsno zaboravio mnoge pesnike bez kojih je nedostojno i nemoguće utvrditi krvnu grupe srpske poezije. A, nažalost na postolja njihovih nezaobilaznih mesta, postavio je one koji se u sebi i sami čude nad njegovim takvim “iz(b)orom”, koji je, eto, egzibicionistički relizovao u svojoj trotomnoj sabiralici SRPSKE POEZIJE. Verujem, da će pošteni književni znalci, imati snage da izanaliziraju smešni Egerićev antologičarski avanturizam.
Zna li neko na kom se linku moze pogledati sadrzaj antologije srpskog pesnistva M. Egerica, na koju se g. Mandic poziva? Takodje, zanima me i koje je ruske pesnike iz druge polovine XX veka prof. Sibinovic uvrstio u svoju trotomnu antologiju.