U izdanju Kulturnog centra u Vrbasu nedavno je iz štampe izašla antologija “Znam da nas ima”, koju je priredio Nebojša Devetak. U pitanju je, kako stoji u podnaslovu knjige, Izbor najlepših pesama Festivala jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu 1968-2008.

Dugo bi trajalo čak i puko nabrajanje imena pesnika sa čitavog nekadašnjeg jugoslovenskog prostora koji su svoje prve korake u svetu književnosti napravili upravo na vrbaškom festivalu. Festival je decenijama bio jedno od najvažnijih mesta afirmacije novih pesničkih glasova, a to je ostao i danas.

Nebojša Devetak je u svoj izbor najlepših pesama Festivala uvrstio više od 100 pesama – po jednu od svakog autora. Ovde prenosimo prvu i poslednju pesmu u izboru – “Most” Dragomira Brajkovića (koji nije nagrađen te 1969. godine; nagradu je dobio Radomir Mućunović) i “Ptice” Marije Rakić (pobednice Festivala 2007).

Dragomir Brajković, Most

Olovni zagrljaj
Jedino reka mu izbegne
U misao kad se stegne
U koji hrli beskraj
Niko ne sazna.

Obgrli nesrazmerje prozirno
Onako vitak i blag
Mda do muškosti nag
Reku ne zavede. Posle sve mirno.
Ne zna se da l’ reka il’ on otiče
Šum ili strast ga davi.
Srndaćkim skokom u nedra dana uroni
Kad začne misao: ljubavi
Da li ga slabe nagog?

Danju mu crne eksere prolaznika
Neko nevidljiv u potiljak ugoni
I niko ne zna sve zebnje u koje roni
Kad osvane umesto nas.

Jedino on o svetu ćuti sve.

I kruni se kamenom suzom u reku
Uman dok bolest neku taji
Patnik u čežnju potopljen daleku
Održavaju ga raspetog beskraji
Dok se u njemu grle.

Marija Rakić, Ptice

Čavka mi je jednom rekao da je kroz prozor njegove kuće u Njegoševoj 158
sunce bacalo svetlost čitavom dužinom
I ptice su postajale nevidljive pred zamućenim pogledom
Kiša je curila iz vedrog neba u mlazevima
kao voda na česmi u gradskom parku
Tu se jednom njegov otac potukao i onda su ga odveli
Sedeli smo na klupi pored reke kapuljača mu je zaklanjala pogled
Čavka je gledao u zvezde
pričao je priču o ogledalima dok su crkvena zvona
slušala sopstveni glas u predvečerje
Ja sam njemu mogao samo da kažem
da čekam da mi majka pošalje krila da ih isprobam
da uzletim
da joj se vratim kad neće ona meni
Brčkao sam noge u reci
Voda je počela da uveličava mesec
Bolele su nas čvrge što smo ih dobili od učiteljice
jer nismo znali da ponovimo pitanje
Čavka je morao da krene na posao
Držao sam mu kofu s vodom dok j sunđerom prao
stakla tuđih automobila u zvezdanoj noći
Obećao je da će za uzvrat da me vodi da gledam
kako ptice uzleću u parku u blizini Njegoševe
kada sam ga ostavio na starom šlepu
sa čašom jogurta i bajatom kiflom
Zemlja se polako okretala
a ja sam se sušio na svetlosti mesečine
Trčeći do kuće želeo sam da se ugrejem
u očevom zagrljaju