iz istoimene zbirke pesama

9.

Starogrčki okviri polako umiru
Aristotel je ćutao o Dorcima kao što su mnogo
toga Pitagoreni učenici prećutali o izvorima
njegovih teorema
Mesec svojim kretanjem uokviruje zemlju
ekologija njenu kulturu disanja
Van Gog sve što je žuto u hemiji
Podsvest nad njima Svima na koje se odnosi:
nad svim pretočenim u nagađanja
okviru dodala okvir iz samo svojih razloga
označavanja
U kojima se pesnik udvara logici
tipujući na trenutak nesmotrenosti njenih čuvara
kako bi se iskrao u slobodno dvorište i sa
đubrišta jezika pokupio po koju preostalu konzervu
njegove zdrave hrane bez začina
citata
fusnosta
digresija
metafora i
komentara sa perikama i maskama

10.

A smrt
to najbezbednije mesto
usred nagosti slepe pustinje
mudro krije enciklopediju vaniskustvenog
U njenim nejezičkim rečnicima okviri su
verovatno upućeni na sami sebe
Onako kako pesnik rašljari kosmosom
Vraća se ženi i traga za nedodirljivom
Definicijom muzike
Trezne li se ikad bogovi na gozbama svojih vernika
Ili se sve dešava ipred kuće u čežnji
u njihovom ometanju oglašavanjem mobilnog
telefonskog java
Dok jedan profesor književnosti saopštava
divljenje za stihove u kojima se spominju Sokrat
Van Gog i starogrčki liričari a
stara retriverka Asna njuši vrhove pokislih cipela
i traga za nekim mirisom u čežnji
možda gladna
sintetički zbunjena u jelu
Ispred kuće
gde parkiran automobil možda sanja dok
rđa na njemu ima snagu podsticanja
Među drugim znacima je ostali svet zakrčen
ulicom raskopanom sa obe strane
sa slikom univerzitetskog profesora muzike koji na
dvesta koraka od nje
priča o svom shvatanju misterije o estetici oblika
gudačkih instrumenata o
okvirima nemuzičkog Novog Zaveta o
istini određivanja karaktera u Euklidovom
geometrizmu muzičkih kutija
Ispred kuće konačnih oblika mnogo stvarnosti
mnogo nestvarnog koje se odmara u njoj i njenim
zabarikadiranim okvirima

11.

Vreme ima svoju okruglu (o)veru
(Ov)eru
Stazu poput neuočljive trake koja diše za sebe
Na svakom putu okrenutom natrag ili napred
(Di)sanje
umetnost u promenljivom nadilaženju pauze u
kojima se vreme sa svojim geometrima ispisuje
Iz sebe
Iz opore nepromenljivosti prenapregnute u slici
koju je Van Gog slikao ukradenim bojama
Gogenovim
nadmećući se u svemu što prolazi kroz okvire
Slike i njene opere
Kao jedan Deseti Februar na putu od najlepše
Vile do
Poljoprivredne škole
Tamo gde je ovde uvek deficitarno kao željeni
Identitet
kroz čiju auru promiču snovi
isceliteljska muka onoga koji sanja da se
odmetnuo u sebi
bez pronađenih tonova koji na slici premeštaju
svetla
skrivajući u njegovim šupljinama ideologiju
mraka
Deset zapovesti tamnog
izgubljenju ljubomoru
škripu sfera
Na-govor
Da je bolje uvek patetičnije od volje od
njene genetičke mešavine presvučene samom
Sobom kao
žuta žuta
među mentalnim predmetima koji joj ne služe u
kretanju utopijskog mišljenja o izgubljenoj
Lepoti
Atlantide
Države sunca ili
Spektakla

12.

Vraćanjem
stazama koje povezuju okvire
ulazi se u otiske mnogih koraka i to sa pažnjom
da se nijedan ne promaši
Prati se njena nevidljiva putanja u crnom (ka)putu
kao jedina neodvojivost u svemu što
uverava da je tako u gestovima čula sa kojima se
vreme presvlači prostorom
kretnjama iza
I za
razliku koju poverava Svetičin Bludni Sin
In u bludu na granici groznice u kojoj je Van Gog
usred svoje biografije potkradao Gogena
Grafije kojom falsifikatori ponovo otkrivaju Ameriku
na njenoj sve bližoj samrti
Rti
među nepoštenim anđelima
koji su umešani u poslove sa đavolima
neopterećeni višim početnim emocijama
Cijama
amandmanima isteranim iz preambula
(Zpo)vesti ljubavi
Kada se ide njenim tragom
divljenje pripada
dizajnu otisaka

13.

Postoji samo jedan dan kao
jedno vreme
sasvim izdvojeno u kome
trag duše ne prestaje da vodi
tamo gde se oduvek bude pre ili posle
svakog trenutka i svakog k-raja
nevažan u prepoznavanju onog što će se
desiti u veri u
odbacivanju svake sumnje da svet za kojim
žudiš ima drugo lice
prezir prema nečemu što predstavlja fikciju
koja svojim zavodljivim prividima
zamagljuje istinu o svetu okvira
pretvarajući njihovu žilavu igru u sveti strah
slobone Fidijeve ruke sa dletom i
Van Ajkove sa četkicom
naspram lažnog apsoluta o dirljivoj
Nedodirljivosti od koje je
Rubljov salivao pravo-slavna zvona a
Nikolaj Berđajev
sricao doktrinu o komunalnoj religiji u
kojoj se po-stiže duhovna i stvaralačka
Sloboda u
idealnom slučaju u zajedništvu sa drugim
Okvirima
uprkos poletnosti modernih dostignuća
Filozofije
Teorija stvarnosti za koje
Poezija tvrdi da ne idu dalje od ograničene
Refleksije
načina na koji funkcioniše ograničeni um

14.

Na obroncima tajnovite gore okvira
na trećem spratu
Instituta za ritam srca
To lice
Taj neponovljivi trenutak saznanja
zbunjujuće čini da se čuju sopstveni otkucaji
srca iznutra gde se
Harmonija nevidljive muzike taktova
premešta sa rečima koje ne pristaju ni jednom
njihovom opisu
pristajanju reči na ćutanje na
neverovatnost s kojom podržavaju u neverovatnosti
Pojave ruku u kojima trepere
neovereni papiri dijagnoze bez uputa
Žene u dugačkom crnom kaputu sa plavom
Putnom torbom i crvenom najlon kesom
Sa pgledom Bogorodice sa strane
Odakle Bogorodičin osmeh putuje u večnost
Neobrisivog izraza
Netaknutog iskušenjima života i strahom od
porobljavanja tih drugim iskušenjima
Pričom u kojoj postoji samo Carstvo Strasti
Neprekinuta nit želje da se
nikada ne završi ta Priča u
Kineskom restoranu
U Novom Sadu u Novom Sadu na drugom spratu
Raja
U njegovoj 214-toj jednokrevetnoj sobi
gde se tražeći nalazi ono što je uvek unutra
kao ritam srca
kao sve njegove aritmične amplitude
kao neutralno mesto za određivanje porekla
Zvuka i
postavljanje otvorenih suštinskih pitanja o
svarima srca na koje se odnose

15.

Iza zavesa hotelskog okvira
pored upaljenog televizora
vreme uvek stidljivo moli za svoj
Produžetak
zaustavljanje sata i vraćanje skazaljki
unatrag za
usporavanje autobusa koji mili u drugu zbilju
U
nestrpljenje njenih drugih učesnika
koji svoje zaključke izvode samo iz jednog
Načina zaključivanja

LEGENDA

(Seni mog brata Dušana)

Legende nisu u knjigama
Ilijdama i Odisejama
Rađaju se u zasebnosti Duha
rukom vazduha napisanog na
ontološkom
pergamentu vremena
U Pitagorinom pesku
Na sred poljane gde je mladi Galoa
branio čast ljubavi
dvoboja i matematike
Legende umiru u zoru
žurno
prolazeći kroz magična vrata
razobručene istorije
herbarijuma
akvarijuma i provizorijuma
nicanja
odlaze da bi ostali
imenima ulica sa
potpisima neobrisive stvarnosti
ostavljajući je budućnosti da ih
čeka
sačekuje rađanjem nove zore
bez njih
Sa Godoom u vozu
putuju i šestare svetom iluzije
U čijem soblju žive utetovirane u
svojim znacima

(Na Svetog Arhangela Mihajla 2007. g.)