POEZIJA NASTAJE

Pišem mahom jednostavne pesme,
razumljive onome ko se u njih
unese. I gusenici, da krene
među vlati ovde spletenih reči,
ne bi teško bilo da se snađe
u tom lelujavom zelenilu.

Zlatne zenice sunca brzo upiju
kapi rose što se blistaju
na ivicama, ili po površini
ovih stihova. Gledaj u to
netremice, jer vizija u trenu
odleće, čim se maknu trepavice.

POEZIJA NASTAJE

Pesnik je onaj
Koji piše pismo
Na adresu nepostojeće osobe
Koja živi u nepostojećem gradu
Nepostojeće zemlje.

Sadržaj pisma je kratak:
“Svaka pesma nastaje
Na neki način posthumno.”

Pesnik je onaj
Koji grozničavo čeka na odgovor
Iako zna da će ga dobiti.