BEZAZLENA UZBUĐENJA KADA SAM POČEO DA ODBIJAM

Koliko će mi trebati da ponovo
ponovo da uzmem knjigu bilo koju
otvorim je i počnem
Nakon toliko godina toliko godina
koliko će mi trebati da ponovo se ostrastim
Povučem za sobom svoje živahno telo što ustaljenim
mrtvim linijama se kreće
progovorim najdublje reči izustim
Koliko će mi trebati da te prepoznam
kada mi nazoveš dobro jutro
Strast me je godinama kotrljala
i sad treba nešto da kažem
a ništa ne primam i ne dajem već dugo
Ako sam se promenio nisam izbegao najprostije rešenje
koliko će mi trebati da ponovo
sad kad više ni na koga ne mislim pomislim na tebe
Bezazlena uzbuđenja kada sam počeo da odbijam
koliko će mi trebati
I čemu ta igra unutrašnjeg života
Ja više ne mogu da objasnim ono što vidim
nikome

NOVA ARENA

Uđeš u neku relalnost kao da bi mogao da se vratiš
pa kada dođeš kući i ispružiš se na krevet shvatiš
gurnuli te nejasni motivi
eto koliko si bio sam
Stid i popustljivost dovoljni su
u međusobnom izbacivanju
da realiti šou ne bude tvoj
dok kod Džordža Orvela još imaš šansi
Gladijatori i publika navijaju
svadbarsko lumpovanje na očigled sveta
privatnosti je pala cena a intimnosti su sramne
dok kliče nova arena
Javno ulepšavanje Pre i Posle
ali isti si izašao iz studija
dok mag stilista prodaje i dalje para se vrti
Hoće li čovek izdržati povratak svom domu
u milisekundi između dve kišne kapi misliš
jer to nije bio odlazak u detinjstvo već podmetnut
Darvinov štap
suv i lomljiv
kao kada se bez snova osloniš o vazduh i padneš
I taman kada poveruješ da za tebe više nema šansi
nova se mogućnost nudi i već postaješ
D.Tramp ako te zaposli
i šalješ nepoznatoj svojoj ljubavi SMS da javiš
dok draga tvoja čeka u susednoj sobi
bliskost koju oduzima strah i lakoća susreta virtuelnih

ŠUME

Nisam ti ja za one koji se vode nestalim
njihov je odlazak prijavio neko blizak
očigledno
Nego šta je s ljudima koji nastanjuju šume
obešeni o čvrste i dostojanstvene bukve
koje pronalaze zaljubljenici u prirodne lepote
Šta je s onima u čije stanove hrupe naplaćivači
da ustanove smrt nastalu još prošle jeseni
kada je kapalo i slivalo se niz oluke
dok kraj prozora nije bilo nikog da stoji
za čoveka iz ove priče
Mene vidiš zanimaju konačne stvari
(može biti istine)
Ne bolesti bližnjih koji se oslanjaju na bližnje
u čijoj ono volji i rascvalim telima
na posteljama samrtničkim punim reči za pamćenje
drskih amaneta ili drmskih tišina
Ne samoće glumaca domaćih
pozera gradskih
Ne staraca umnih na dokonim uličnim klupama
mada i njih i njih
Šta je s licima koja se nedaju sastaviti
s telima koja su otišla da se raspadnu dalje
što dalje od ljudi
Sa nama šta je

NALIV PERO

Kada bi mi neko poklonio pero
mislila bih da je moj život poseban
i da ništa što se dogodilo nije izmišljeno
sva ljubav i ceo svet
sve viđeno samo jednom
Kada bi mi neko bio toliko drag da mogu da verujem
kao voljen ili pre još čovek koji voli
koji govori poeziju kao bog koji otvara Crveno more
I još kada bi ista ta osoba ponovo mi donela poklon
ovoga puta drveni sat sa pticom koja odleće
ili kompas
tek da sve potvrdi
već bi imali priču koja nas uči
Da je čovekov dom
između dve neuhvtljive prilike
od kojih ni jedna ne ostavlja onu drugu
sve dok ima slobodu

ŠEĆER I PAPAR

Nameštaću polako svoju kuću
do smrti prikupiću sve što mi treba
Prvo ću kupiti stolicu
sešću za sto i posmatraću kako se spušta
noć sa zvezda
Opremaću svoj dom
vremenom biće u njemu svega
Stajaće tu šoljice za kafu i poslužaonik
peškiri u kupatilu i spužve
Imaću zavese i tepih
Jedne ću se godine probuditi u krevetu
čiji se pogled probija
do polica kuhinjskih i zadržava na rečima
šećer i papar
Polako ću doći do frižidera i dok on
sasvim ne zarđa pribaviću šporet
Imaću pedeset godina i moći ću da primim goste
Pozvaću tad nekog da kod mene dođe
i pitati ga kako sada stvari stoje
da li je i dalje tako