Iz knjige: Smiljana Đorđević, “Kirka, čarobnica sa ostrva”; Festival jugoslovenske poezije mladih; Vrbas, 2005.

Da si tek smela metafora u slepoj pesmi,
Simbol za haos što pritajen vreba,
Na jedno oko što spava
Kroz uvo dok ispreda nit.

I da sam ja jezikoslovac vrcav
I lopov mnogoglagoljivi,
Pa štit da budem lukav,
Neumoran, neumoljivi,

No, ja sam tek ime za noć koju izatka ti,
Ime za tamu, za lažne sanje
Koje čežnjivo, tmulo, duboko,
Potajno koje slepi grlimo.

Skute ti ljubim sjajno priviđenje,
Za gadost tvoju neću da znam.
Ispredaj sene dok tuđim uhom slušam,
Dok te motrim milo, okom životinje.