Iz zbirke “Bacač noževa”; Prva knjiga Matice srpske; Novi Sad, 2005.

DECA U PAKLU

Lažna, ubistvena krv.
Tamo sedi devojčica, bratac pored nje.
Smeju se.
Silaze do sumporne reke.
Devojčica je brza. Srdit,
dečak joj otkida ruku.
Žao mu je.
Devojčica ra miluje drugom rukom.
Oprašta mu.
Pokušava da ga zagrli…

RUČAK, MOLITVENIK

Ručak — svačiji prijatelj;
Gospod Bog na trpezi pred nama.
Trza se.
Budi se iz ružnog sna.
Prebire se po rebrima.
Njuši slasni sos sa svoje plećke.
Nervozno zagleda u naše čaše.
Ruši salatu.
Ispričava se. Žurno izlazi.

Palimo sveću i čitamo molitvu.
Krče nam creva.
Srećom, prosto smo ludi sa krilcima anđela.

Otud paučina.

KASANDRA

„Hajdemo kući” ispružila je ruku
prema ptici koja je skakutala u vrtu. „Lep je bio“
šaputalo je cveće
iz donjeg sveta
„Lep je bio“ — ponovila je ptica i
provukla je prste kroz njegovu kosu
Navikla je na njega tražeći oblike
u koje da ga smesti
i slediše je predmeti u koloni
u ljubavnoj šetnji do ivice vrta
„Moje divne stvari, vi koje ste
deo njega, puštam vas, budite slobodne,
vdite i množite se!“
„Lep je bio“ — reklo je tužno ogledalo zadnjim pogledom
„Lep je bio“ — ponovila je ptica
Zatvorila je knjigu i legla kraj njega
„Lep je“ — pomisli
i stavi mu ruke na lice.