Iz ciklusa “U aorti mog srca”

Poema o meni

Nisam posednuta!
Nikako.

Od mene
ljudi nema zašto da se boje
potpuno sam
neutro-violentna

Ja imam dve šake
na šakama pet prstiju
Svi prsti su moji
to je
naučno dokazivo

Neke stvari kada se spoznaju
kada se prepoznaju
kada se odmah pribeleže
postaju pravna akta

Ja nikad ne mogu da stanem

Jednom kad krenem
krenula sam uzastopnim koracima
i svaki je uzastop sledećeg

Ja imam dve zenice
i naočare za jedenje
jedem s njima
okopavam biljke u saksijama
njima

I jedan mi je naučnik
rekao:
-Ti si eksperiment!

Ali ja kažem:
-Ne!
Tako se najbolje okopavaju saksije,
Zar niste znali?
Niste znali?

Danas proizvode vitamin Ce
i šumeće tablete
i konopce za preskakanje
i izuvijanje
i provlačenje

Ali ja isključivo zamišljam
da postoji mnogo više
Tako da mi sve to
ništa nije zanimljivo

Od mene su okretali glave
Optuživali za uobraženost
zatvarali oči
pisali peticije
i ikseve
i okseve
Ali su grešili
greše

Ja…

Ponekad
Letim u vidu mene nad gradom
i gledam kroz prozore

I možda nisam čudo vaseljene
ali sam malo čudo

U meni
pogrešnim rasporedom
šarene se boje

Čudo

U šumi Panjskoga Koža
sretoh Ježinog Ježa
On ima bodlje i nosi pečurke
meni je vrlo lep

Otada uvek ga nosim
u aorti svog srca

Povremeno, ipak ga iščupam
da se ne ušuška previše

Stavim ga tada pred sebe
i kažem:
- Pevaj tablicu množenja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru

Posle ga stavim na tronožac
sa raznih strana preskačem
s pažnjom
s oprezom
kao kad se preskače vatra

Zatim sednem pred njega
o pesnice oslonim glavu

Gledam ga
Gleda i on mene

Gledamo se i čudimo se

Španci

Došli su

Poređali su se po ovalnom tepihu
u elipsoidnu vrstu

Bili su čudni
pogotovu onaj visoki

Bili su Španci

Visoki
tačnije
nije bio čudan

Nego je smrdeo

Bio je mršav
mlad
brkovi su mu tek izbijali
od toga širio se
sraman zadah mladosti

Tad jedan
velikog stomaka
istupi

Reče:
-Pij!
Pij ovo!

Držao je čašu

U čaši blistalo je
mleko

Španci su se smejali

Posegoh
da čašu prihvatim

Ali tad
obuze me gnev

I tresnuh đonom

Španci otada
više nisu dolazili

u Beograd

Noćna sloboda

Na glavu joj sede
sivi pas

Čeljustima
povuče kosu
i lice joj
zateže

Gledaju
njene oči
u ogledalo s nadom

Na tren i sada
ona
Opet je mlada

Tad pas zalaja
a sedi pramen
njušku bocnu

Drugi
šibnu njoj čelo
Duboku ostavi
boru

Za psom
ona potrča
Al’ stiže samo pseću senku

Pred zoru

na šnalu nagazi

Promumla bezubo:
-Joj…

Upornost

Od prve godine
mog postanka
I od rođenja svemira
proganja isto

Zagrizeš li jabuku
do samog semena
saznaćeš

ko si

A svaki zalogaj
za jezik je žilet

Znate li
koliko je teško
žvakati isti zalogaj
svakoga dana
svakoga sata

U minuti
u milisekundi
moja usta su žrvanj
U njima okreću se točkovi
jedan na drugome jašu
i nema trenutka odmora

Pogledajte moje šake
Sažvakala sam nokte do korena

Jesam li ja šake?
Jesam li nokti?

Imam li jednu dimenziju?
Ili dve?

Da li se možda mogu
zakucati na zid?

Ili sam
cigla
malter
Rasuta na sve strane
trun svakog truna

Po čemu sam različita
od stolice?
Po čemu sam ista
sa bilo čime?

Jednoga dana
ako jabuku pojedem do semena
saznaću

pravo ime