Iz zbirke “Možda spavam” za čiji rukopis je autor dobio nagradu “Risto Ratković” (za mlade pesnike, 2005).

SMENA SVETOVA

Nekad je Sokrat
kvario omladinu
a sad je kvare
narodni pevači
samo to nisu
trubaduri, minezengeri, plesači
nego
orači, kopači,
neuspešni na motici
neveseli na plugu.

Devojke
(koje su napustile zadrugu)
samo to nisu hetere
da im posvećujemo
stihovne metre
njima to ne znači ništa
ni stadioni, ni pozorišta
nisu ni prostitutke
jer prostitucija je ideologija
ljubav je prevaziđena
ostalo je demagogija.

Države
da, ima i malih
ali to nisu
države-polisi
ni demokratija
ne pije se kukuta
posle smrtne presude
prvo popiješ otrov
pa ti onda sude.

GLUPI TELEFONI

Pored telefona
sedim
ona će reći
a ja ću da kažem
a šta ako ona
neće više
ne javlja se
a već tri zvona
moraću da brišem.
I opet vraćam se
zvoni li zvoni
zvoni
ako još jednom
neću više,
zvoni,
samo još jednom
i jednom,
glupi telefoni,
nešto sa centralom
nije u redu.
Nije lako
imamo centralu
iz `41.
pozvaću u sredu.
Broj po broj, pažljivo
da ovog puta ne pogreši
zovem, javlja se
iz prve
- Dušo, zvao sam jednom, da budem pošten,
a onda još 73 puta.
- Koga tražite?
- Irenu Javorski.
- Žao mi je pogrešili ste broj.
- Ali to nije razlog da
mi je ne date.
Da li razumete?
- Vi ste budala
da li to znate?
- Izvinite, ja
stalno mislim o njoj.
Tup, tu-tu, tu-tu,
bolnička, ili policijska kola
ovaj zvuk,
to je rik
gladne trave
u ustima vola.
I opet, ništa
ne javlja se
mobilni
ništa,
a onda isključenje
“VAN DOMETA
POZOVITE KASNIJE”,
malo kasnije
“POZOVITE KASNIJE”.
Mislim,
da neće da se
javi
ne bi rekla pozovite
kasnije.
Ceo dan
propustih da je pozovem
još jedan
to je rekord
na kraju,
trećeg
javi se ona,
zbunjena, a onda
nešto glasnije
- Imam dečka,
i to ne jednog
nego sto
i više.
Jao, ona me voli
kako pazi da me ne povredi.
- I ja tebe volim!
Ne možeš da se sakriješ od
sreće.
- Okani me se idiote.
Ponovo greška na centrali
pozvaću je kasnije
opet.

MOŽDA SPAVAM

Nema te više
skočila si pod voz
bacila se sa sprata
pala je atomska bomba
to si bila ti
udarila su te kola
otfikarila si svoju glavu
sa tuđega vrata.

Eksplozivan sam
kao vlažan dinamit
ali bolje da niko ne proba
još uvek znam da vozim,
letim,
eksplodiram
kad se najmanje nada
budim onoga
za koga niko ne zna gde spava
da igramo poker
gubim
razglasim da sam ga puštao da vara
tako ga ljutim.

Ja spavam
on ne može da spava.

TEK TAKO

Okrenuo sam se
ušinuo vrat
iščašio nogu
ni da se javiš.

Nisu mi dosta
razbijeni zubi
krvava kereća njuška

nisi dovoljna ti
kad si mi pala ko kruška
dok sam tražio kupine.

Očekivao sam
il da bude sarana
il da me zoveš u svatove

a ono
ja nešto žešće
ti polako

ko pored svakog
prošao si živote
tek tako.

ZA DUŠU

Zoranu Daviniću

U kafanskoj lađi
sedimo
ja i moj pokojni prijatelj
moj prijatelj i pokojni ja
naručujemo piće
za dušu nam obojici.