VODENICA

Razludelo se vitlo
I u tmolom mraku lobanje
Opet čeketa samoća

Radost i jadna nada
Pitomina i blagost
Vrpolje se u košu

Usipaju se vrvežno
U crno ždrelo kamena
Krajnje taložište

Iz spojenih dlanova
Iz radeničkog mučnjaka
Zguru od lica podižem

Ženo evo glavu ti
Na desno rame spuštam
Obraz uz obraz prislanjam

Oseti strahni huk

STRAH

Rovarim po sećanjima
Nervozno sisam nepca
U sebe se povlačim

Unutra vrani drhtenik
Progoretine i krš
Rasekline uk i kad

Ali oblačim lice spokoja
Iskoračujem desnom vedjom
Naizgled mudrijašim

Tek ako dozvolim nekom
Da mi se u oko zagleda
Otkriću koliko se plašim

KUĆA

Na rudinčici iznad sveta
Raskućevina ukrivena
Kao na grobu divlji kamen

Bivša suvota pepelište
Raskrovljena me dočekuje
Svojim širokim zidovima

Samština sipar i lotinja
Pustara sokovima doma
Iznutra je sebe razjela

Odande sjaje odzvezdine
Zova pokazuje vitko bedro
Gar se sa kamena cereka

Bolno je preko ovog praga
Preko granice izmedju
Seobara i skrašenika

KNJIGA

Mirku Demiću

Na tavanu na stanu
Zloduha i nečisti
Izmrzla i nedomrla

Konačnosti svedok
Sačekuje me mučenica
Besanana u grcaju

Nastanjuju je raskovane
Ojedene neme reči
Skorupljene izmislice

Nerazglobljena u zagrljaju
Iznutra nerazduvana
Pupak mi razvezuje

Miševi joj priča mi
Oba krila ohromili
Nije mogla da me stigne

PELENA

Gleda nas kako nokte
Sejemo po jarugama
I vododerinama

U zbegovima pećinskim
Nabijena na stalaktite
Naše bi grehe da ponese

Pokajnički na početak
Putevima koje su nam
Međe odavno pojele

Samo je ona svesna
Da je jedina bela zastava
Koja ne znači predaju