Iz časopisa “Polja” 432

ČAPLJA

Antigona, gde si, vozovi te traže,
koju šinu greje beli vrat tvoj lomni,
iznad pruge čaplja gorak leti let.
O, pljuni sudbi u lice, svani
rujna od stida, obasjaj
ove beskrvne perone
i beskućna čekališta. Budi
moga jastuka perje,
igla moja budi u senu kraj šina,
kraj beskrajnog niza
drvenih pragova putokaz,
budi mi odstupnica u ćutanju
prepunog kupea,
budi!

PECAROŠI

Krilate ribe. Dedal
se hvata za glavu. Zabaci
udicu visoko, tako je, Ikare.
Smrtni smo, smrtni nam i gresi.
Pecaroške muke: kratak kanap,
znojave šake. O poleti, Ikare,
do u krilo nebeskih zelenaša:
pakao na kredit, raj na veresiju.
Dedal se hvata za glavu.
Ikar se hvata za plavet.

ČEŽNJA

Dete ovo iz mene dok gleda
zeleno perje hrasta mirnih krila
nekud iz mene napolje hoće gde mrak
pelen samoće u sebi skriva.
Iz čaše potopljena kašika meda,
sa mokre kože slepljena svila
i njenih bokova drhtaj jak
zovu me natrag u carstva siva…

………..van ovog srca
…………..van ove glave
……………..ima li sveta

Utišaj srca varljivi topot i stani,
u vreloj probaj vrevi da čuješ sovu,
jer svilen je pogled a svirepi gore vidici.
Sa modrog tela okove skini i blesni
k’o osmeh surov i dalek na onoj strani
sa koje s dosadnih polja robinje zovu.
Tesne su ulice i tesne reči ubici.
Čak su i snovi postali tesni…

………..van ovog tela
…………..van ove jave
……………..ima li sveta

Jedna mi lutka kroz izlog upire prst,
svetlo neona koso joj pada na grudi,
a plava haljina tako je stvarnom čini
kao da lutka sam napolju ja a ne ona.
Uzalud govorim svetu da ostane čvrst,
kroz izlog bludnica blisku daljinu mi nudi.
O, hladna čežnjo, haljinu skini i sini!
Uz zlatna zvona popni se bela do trona…

………..van ovog svetla
…………..van ove tame
……………..ima li sveta