Pesma “Za Kaju” je poslednja napisana pesma Srbe Mitrovića (1931-2007), dovršena početkom 2007. Pesmu “Svetlosna obala” Kajoko Jamasaki je napisala u nizu posvetnih pesama kojima je ispratila svog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika. Pesme su objavljene u okviru In memoriam bloka “Letopisa Matice srpske” za jul-avgust 2007.

SVETLOSNA OBALA

Na čaršavu od latica trešanja sediš,
kao sedamnaestogodišnjak koji
još ne zna da se zaljubi.
Osmehom tražiš da
sedim pored
tebe.

Na desnoj strani ja, kao neka
petnaestogodišnjakinja, koja
će tek da sazna šta je
ljubav.

Ni prstom ne dodiruješ moje usne.
Ali, čudna je ova
bliskost.

Kraj zime. Sunčevi zraci
zapljuskuju ovu
(nepostojanu)
obalu.

Krevet od mesinga, kao Nojev
kovčeg lagano se
diže. To smo
osetili.

Na zidu je aparat: prozirne cevi
pokušavaju da te još
zadrže na ovoj
obali.

Sklonila sam pogled, da tvoj profil
gleam, kao uplašeno dete
koje prvi put
čuva praznu
kuću.

Žena i ti gledate se. Ti
na desnoj, ona
na levoj
obali.

Večernje rumenilo lebdi
nad zavičajnom
rekom.

Dete posmatra taj
prizor, a ne ume
nikako da ga
opiše.

I ne može da se seti reči
molitve. Nikako. Kao
onaj anđeo koji
ne zna svoj
posao.

Februar 2007.

Za Kaju

Učini mi se
Lebdiš mi otud
Gde snovi bude
Silu života,
Stražu ljubavi.

Udaljim li se
Sećanje traje:
U naručju mi
Sveudilj kloneš
U seni prošlog.

Učen je tvoj hod
I osmeh smeran,
Držanje kojim
Kaniš mi dati
Ruku i bilo

Da nadlanicu
Srećan poljubim
I znam trajemo
U živodajnoj
Majčinskoj vodi

Za to rođenje.