(pesme su preuzete iz “Letopisa Matice srpske”, maj 2006)

PEĆINA

Može li se za vodu
na dnu mračne pećine
reći da je bistra
da se u njoj nešto odslikava

Može li se reći da voda postoji
kad u pećini niko bio nije
ni sunčev zračak
ni huk vetra

Moje ništavilo hoće da sniva
da čuje palu kap i huj vremena
da uđe kroz prolaz nevidni
u gluvost i mrak

Otkud ta pećina
i otkud u vodi beli rak?

U TIŠINI MIRNIH BARA

U tišini mirnih bara
žena gleda cvet lokvanja
i već počinje da sanja
decu vrelu
u svom telu
decu svoju
pre postanja

ČLOVECI OPAZIŠE NEBO

Tek vodu pijući
Človeci opaziše nebo
i u nebu čudesni lik svoj
ne znajući
u čemu je spoj

Da li je človek?
Da li glava zmije?
Šta manje jeste
A šta više nije

Prozirna voda
po dnu se pamti

BOG TE POSMATRA KAD SI SAM

Bog te posmatra kad si sam
Pred ogledalom
Ili nad mirnom vodom

Bog te vidi kroz tvoje oči
zato se ne kezi
ne plazi
ne pravi glupe grimase
ne prizivaj Narcisa
ni đavola
ne misli ružno

ne kvari Božju sliku

PITI VODU

Piješ bistru vodu
i drukčiji si
Bivaš mudar i ozbiljan
Niko ne zna šta znaš
i koliki si u sebi
Da li na putovanju
više vrediš
ili u sobi