Dragan Stojanović je svestrana stvaralačka ličnost: profesor beogradskog Univerziteta, teoretičar i tumač književnosti, esejist, prevodilac, ali i prozni pisac i pesnik.

Zbirka pesama “Nije to sve” okuplja pesme objavljene u Stojanovićevim knjigama “Olujno veče” (1972), “SL. Četiri pesme o Sl.” (1992), i “Godine” (2006), kao i dve poeme – “Hleb i pogača” i “Srećni deo hleba” (1994). Praktično čitav poetski opus, stao u odmerenih 100 pesama.

Poezija Dragana Stojanovića je refleksivna, usredsređena na trenutak, ali i na vrednosti koje se u tom trenutku obelodanjuju. Svojom afirmacijom lepote, ljubavi i sklada, Stojanović se pojavljuje kao zagovornik svetle strane postojanja.

Dragan Stojanović, Nije to sve, Dosije, Beograd, 2007. (fotografija: Vreme)

EKSER

Ne, nije taj ekser
s jakom glavom
služio da bi se vezivao konopac
za sušenje rublja
– na drugoj strani morao bi tad
biti još jedan takav – ,
nije korišćen ni za to
da se okači venac belog luka
ili – ne bi bilo nemoguće –
saksija s ciklamom,
s belim zvončićima,

nije se o njega
nikad niko obesio,
ako nekome možebiti
i tako nešto pada na pamet,

šešir, kačket, mantil –
i pored izvesne pogodnosti,
niko uopšte nije pomišljao
da mu ih poveri,

pauci su ga zaobilazili,
nije rđao,

nekada je tu prosto zakucan
bez vidljive svrhe,
ali s godinama sve sam sigurniji
da taj zid, štaviše
da cela kuća
i dalje stoje
samo zahvaljujući njemu.

noć 28.12.2006.