(iz knjige STIKS; edicija 4x – biblioteka časopisa “Poezija”; Beograd, 2004)

ĐAVOLOVA LjUBAV

Pod kožom grada
U zgužvanom lavirintu
Iz prikrajka
Iz sumornog
Spazih:
Dva proklijala metuzalema
Dva Đ
Svađaju se.

Gledam ih.
Hoću da im nešto doviknem.
Tresu me neizrecive reči.

Besni se
Svukoše.

Evo pomirenja
Šapućem sebi
Sada ih je majka rodila
Stvorio bog.

I oni se anđelski zagrliše.

A ja zavrištah od nekog
Šta li?
Zadovoljstva.

I zato sam sada ovde.

Evo me!

STIKS

I tako
Niz stepenište idući
Spremih se
Kao kad se vraćah
Kući:
Drhtaj
Jede srce
Pogled unazad
Čežnja unapred
Na senci putujući.

Voden pas
Vatra vrana
Miris crn
Na izdahu
Ispružen čun.

-Uđi,
Pozva me
Iza.

Prepun nade
Rasprših se
Otplovih

Talas
Ničega.