Iz knjige NAZIVI DOLAZEĆEG; edicija Povelja; NB “Stefan Prvovenčani”; Kraljevo, 2005.

VAPAJ

Korito presahle reke
vodi do suštih
biografskih mrlja.

Gde je voda sasečena u korenu
bezvoljno protiče vreme.

Događaji bez tragova
poniru ka razlupanom srcu.

Uzleteli trenutak ostavlja
prividne kolutove sa
centrom u sutonu.

Držana u šaci drobi
se i razvejava poslednja
prilika.

Sumnju koju 6i
da prenesu osušena usta
dokrajčuju utišani damari.

Prestaje i vapaj
peščane pustinje za
svojim prorokom.

RAŠLjAR

Jednostavnom spravom
tražio sam izvorište.

Tu negde
ispod račvaste vrbove grane
u mojim rukama skriva se voda.

Posle potopa ovde se
povukla u sebe.

Drhtaji i treperenja
prenose oku istinu o kojoj
mrmlja zemlja.

Podzemnim tokom
nevidljiva je sila
valjala svoju moć.

Uhvatila me je i ponela
skrivena reka u kojoj se
i moja okupala duša.

Podražavajući zvezdu
zapulsirao je svitac.

Odloženim rašljama
obeležavam mesto gde bi
trebalo kopati.

ZNAMENjE

U male tajne
mrvi se sveta tajna.

Pokazujem
na jednu od njih.

Oklevala je pod
otvorenim
neucrtanim putem.

Lako se okrenula
i sve saznala.

Kružila oko sebe i
odlagala pad.

Pratio sam je.
Dalekovidim prstom
neprestano opisivao.

Upirao u
zatvarajuće nebo.

Pod njim
jedna za drugom oglašavaju se
ulične lampe.

DOLAZAK

Obnavlja se sjaj
starih ogledala.

U otopljenom vremenu
prepoznajemo svoja
rasplinuta lica.

Usahli izvor grgori
čudotvornim kapima i
sujevernim mislima
odvlači um.

Pojačava utešnost
zamućenog neba.

Duše okupljenih u
nejasnim slikama
zaplovile su gore.

He razaznaju se
potrebni detalji.

I ovaj oblak
sličan tajanstvenoj mrlji
raznosi vest.

Onaj koga očekujemo već je
došao.